Zoran Đinđić ostaće zapamćen i kao prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle Drugog svetskog rata, a jedan od njegovih prvih poteza na toj funkciji bio je skidanje ogromne petokrake sa zdanja Skupštine grada.
Đinđić je odmah nakon izbora za gradonačelnika u februaru 1997. poslao na krov Starog dvora alpiniste koji su uz pomoć brusilice skinuli petokraku sa njene kupole. Momenat kad je Đinđić prihvatio petokraku zabeležio je fotoreporter Miloš Jelesijević, a njegova fotografija je momenatlno obišla ceo svet. Nakon skidanja komunističkog simbola počeo je vatromet u Beogradu.
Na mesto petokrake ubrzo je postavljen orao.
Izboru Đinđića za gradonačelnika prethodile su inače tromesečne demonstracije pristalica i simpatizera koalicije "Zajedno" koji su širom Srbije protestvovali zbog poništavanja rezultata lokalnih izbora.
Te večeri su se okupili u Beogradu da proslave konstituisanje Skupštine grada, a svečani čin bio je skidanje zvezde petokrake koja je na kupoli Gradske skupštine stajala skoro pola veka.
- Ovo je prvi simboličan čin koji treba da pokaže da ideološki simboli spadaju u muzeje i da Beograd ne pripada ni jednoj ideologiji, nego sebi i ljudima koji tu žive - rekao je Đinđić nakon skidanja petokrake.
Nije dozvolio da SPO prvi cirkus od podizanje orla
Đinđić, prema rečima šefa njegovog kabineta Siniše Nikolića, nije dozvolio da SPO politizuje podizanje orla na Stari dvor.
- Podizanje orla je zapravo bila tajna zaverenička akcija. Zoran nije želeo da SPO napravi cirkus od toga i dao nam je zadatak da orla teškog 400 kilograma postavimo preko noći na 30 metara visine, a da niko ne zna, pogotovo ne naš koalicioni partner - rekao je Nikolić.
Koalicioni partneri su blago rečeno bili šokirani tim potezom i to je prema njegovim rečima bio početak razlaza Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove.
- Predsednik Izvršnog odbora Spasoje Krunić je tražio čašu vode kad je došao na posao i video orla koga je trebalo da podigne njegov stranački lider Drašković - prisetio se Nikolić.
Zvezdu sa Skupštine grada potom je lično odneo i poklonio Muzeju istorije Jugoslavije gde joj je prema njegovom mišljenju bilo mesto.
Đinđić, budući srpski premijer, nije se međutim dugo zadržao na funkciji gradonačelnika.
Smenjen je 30. septembra iste godine glasovima poslanika socijalista i radikala, ali i dotadašnjih koalicionih partnera iz Srpskog pokreta obnove.
Ubijen je 12. marta 2003. godine dok je ulazio u Vladu Srbije.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
