Godišnjica atentata koji je tada odjeknuo svetom, obeležena je na mestu gde je Rolović sahranjen. Na nosilima je iz zgrade u kojoj je službovao teško ranjen iznet ambasador Rolović. S lisicama na rukama izvedeni njegovi atentatori Barešić i Anđelko Brajković.
Pre povika i čuvenog poljupca u obraz, dugo su mučili i na kraju smrtno ranili ambasadora. Navodno, prvobitna namera im je bila da otmu Rolovića i u zamenu za puštanje traže oslobađanje ustaških zatvorenika u Jugoslaviji, među kojima i izvršioca bombaškog napada u bioskopu "20. oktobar".
"Njihov upad u ambasadu prošao je prilično loše i traljavo, da su na kraju morali da ubiju ambasadora Rolovića, jer su bili opkoljeni policijom, ali su onda svojom pojavom ispred ambasade uzvikujući parole i kličući nezavisnoj Hrvatskoj, Paveliću, promovisali sebe ne u teroriste nego u borce za hrvatsku slobodu", kaže istoričar Bojan Dimitrijević. Pola veka od tada, na mestu gde je Vladimir Rolović sahranjen u Beogradu venci.
"Sećamo se te žrtve, ali i podvlačimo još jednom antifašističku i slobodarsku tradiciju našeg naroda koji je opstao i ostao boreći se za prave vrednosti, na pravoj strani istorije", poručuje Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova.
Depeše koje je Rolović slao i dalje nisu dostupne javnosti
Članovi porodice su pre pet godina za RTS govorili o tome da veruju da su mogući razlog za atentat depeše koje Rolović slao iz Stokholma. Iako je prošlo pola veka, i dalje nisu dostupne javnosti.
"Slao je depeše svim našim institucijama, prvenstveno svojoj matičnoj kući – Ministarstvu spoljnih poslova o hrvatskoj ekstremnoj migraciji koja je pomerajući se iz drugih zemalja Evrope našla utočište u Švedskoj", rekao je Predrag Rolović, sin Vladimira Rolovića 2016. godine.
Tog aprila, dvojica terorista rodom iz Hrvatske ubili su diplomatu iz okoline Bara u Crnoj Gori. Rolović nije bio samo šarmantan diplomata. On je bivši šef Udbe i jugoslovenskog zloglasnog logora Golog otoka. Rolovićeva specijalnost bila je lov na ustaše i četnike. Po činu je bio rezervni general-major. Među emigrante tada se uvukao nemir jer su s epitali da li je Rolović poslat u Švedsku da ih sredi.
Bili su nervozni
Miro Barešić i Anđelko Brajković bili su nervozni kad su ulazili u jugoslovensku ambasadu 7. aprila 1971. u 9 sati i 45 minuta.
- Uopšte ne misle. Boje se da će izgubiti glave, stoji u istrazi.
Ambasador Rolović pruža im otpor, vadi pištolj, ali mu je zakočen. Barešić ga onesvešćuje i vuče u njegovu kancelariju. Pucaju u ambasadora, nakon što se onesvestio, s tri metka u glavu. Predaju se švedskoj policiji u 10.35.
"U tom vremenu nije bilo posebnog efekta zato što je i savezna državna bezbednost i hrvatska državna bezbednost baš u tom periodu imala jednu detaljnu akciju likvidacije terorista, na neki način borila se naša tadašnja država sa hrvatskom ekstremnom emigracijom i taj događaj se uklapa u pokušaje države da se negde od 1966. do sredine osamdesetih godina izbori sa hrvatskom emigracijom koja je zajedno sa albanskom jedina bila spremna da oružane akcije izvodi", naglašava Dimitrijević.
Službenicu ambasade niko nije pozvao na razgovor
Zarad bratstva jedinstva, veruje porodica, mnogo se i prećutkivalo. Kažu da ih niko nije pozvao na razgovor, niti se dodatno bavio rasvetljavanjem slučaja.
"Ali da niko u Ministarstvu inostranih poslova nije pozvao na razgovor službenicu ambasade koja je jedina od kolektiva u ambasadi lupala i govorila druže ambasadore javite se, šta se događa, jeste živi", navela je Branislava Rolović, supruga Vladimira Rolovića 2016. godine.
Likvidacija Rolovićevog ubice
Veruje se da su likvidaciju Mira Barešića naredili visoki funkcioneri obaveštajne službe samostalne Hrvatske, jer je znao mnoge mračne tajne hrvatske emigracije, na prvom mestu ko je sve od Tuđmanovih saradnika bio saradnik i doušnik jugoslovenske Udbe.
Jedan od ubica Miro Barešić osuđen je u Švedskoj na doživotnu robiju, ali brzo i pušten u zamenu za taoce aviona koji su oteli hrvatski emigranti. Kratko je robijao u Španiji, završio u Paragvaju, a početkom devedesetih poginuo u Hrvatskoj pod nerazjašnjenim okolnostima. Pre pet godina podignut mu je spomenik kod Pakoštana, u prisustvu i nekih hrvatskih zvaničnika. Uz negodovanje i oštre kritike Beograda.
Kurir.rs/mediji
NE PROPUSTITE
