Kincel je u svojoj knjizi tvrdi da su vlasti u Berlinu pravi i jedini huškači rata u Jugoslaviji, kao i da su sakrili pravi izveštaj o slučaju "Račac" koji bi prikazao da je navodno masakr nad Albancima u ovom mestu isceniran.
Događaji koji su se odvili u Račku 15. januara 1999. okarakterisani su kao masakr u izveštajima Međunarodnog suda pravde i organizacije za ljudska prava Human Rights Watch, tvrdi raskrinkavanje.ba.
Kincel u svojoj knjizi navodno tvrdi da nemačka vlada nije objavila “pravi” izveštaj finskog tima o Račku, koji bi navodno dokazao da se masakr nije desio, odnosno da je bio insceniran. Navodi da je u internim krugovima OEBS-a uvrežen stav o tome da su “Albanci inscenirali masakr” i da o tome svedoče tajni podaci Misije OEBS-a na Kosovu.
Za ove tvrdnje ne postoje dokazi, tvrdi raskrinkavanje.
Obdukcijski nalaz finskog tima, koji je predvodila Helena Ranta, objavljen je 17. marta 1999. godine. Napisan je na osnovu obdukcije 40 tela. U izveštaju je naglašeno da obdukcijski nalaz ne može dati definitivne odgovore na pitanje da li je bilo oružanog sukoba ili su žrtve umrle na neki drugi način te se u njemu sugeriše da je potrebno izvršiti kompletnu istragu i naglašava se da samo patološki izveštaj nije dovoljan da se događaj okarakteriše kao “masakr”. Ipak, izvještaj je osporio tada postojeće tvrdnje da su zločin inscenirali Albanci. U njemu je naglašeno da na ubijenim osobama nisu pronađeni dokazi da su koristile vatreno oružje te da su tvrdnje da su žrtve naknadno “presvučene” u civilnu odeću netačne i da nema dokaza da su sakaćenja na telima izvedena nakon smrti. Dvadeset i dve od 40 ubijenih osoba pronađene su na brdu iznad sela i bile su ustreljene u glavu.
Dakle, tvrdnje o insceniranom masakru prikazane su kao netačne.
Stoga su tvrdnje Kincela opisane kao teorija zavere.
