Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) predložila je Regionalnu agendu 2030, dokument koji sadrži više od 400 mera namenjenih vladama u regionu i donosiocima odluka u Evropskoj uniji za demokratizaicju regiona.
Ovaj strateški dokument proizvod je rada poslanika, zvaničnika, ministara, aktivista i stručnjaka iz regiona i predstavlja svojevrstan odgovor na non-pejper koji je predložio slovenački premijer Janez Janša, ponudivši nove etničke podele u regionu.
Agenda je prosleđena i ponuđena evropskoj političkoj javnosti,a sadrži više od 400 konkretnih preporuka u šest različitih oblasti politika. Preporuke zapravo predstavljaju skup zadataka koje treba da sprovedu vlade regiona kako bi te zemlje postale istinski demokratska, moderna i humana društva izgrađena na principima demokratije, vladavine prava, nezavisnosti institucija, poštovanja ljudskih prava, ravnopravnosti, slobode, napretka i pomirenja u regionu.
Kako se navodi u tekstu agende, promene granica u regionu između zemalja, posebno po etničkoj liniji, kako je predloženo u non-pejperu slovenačkog premijera Janeza Janše, doprinose destabilizaciji mira i dobrosusedskih odnosa u regionu.
- Svi pokušaji, inicijative, ideje i predlozi o novim etničkim podelama moraju biti nedvosmisleno odbačeni i osuđeni od strane svih političkih aktera - naglašava se u dokumentu.
Predlagači ovih mera smatraju i da "ne sme biti apsolutno nikakvih zamena za punopravno članstvo u EU svih zemalja zapadnog Balkana".
- Nijedna regionalna saradnja ili incijativa, bila ona politička, ekonomska, kulturna, finansijska, institucionalna, fiskalna, infrastrukturna ili bilo koji drugi okvir ili forum saradnje, ne može poslužiti kao zamena za pristupanje svih zemalja regiona EU. Zbog toga je kredibilna i stvarna perspektiva članstva više nego potreba, a proces pristupanja treba transformisati i prilagoditi novim okolnostima, kako u regionu tako i u EU - navodi se u agendi.
U tekstu se takođe daju konkretni rokovi za proces pristupanja zemalja zapadnog Balkana Uniji.
- Prva grupa zemalja treba da bude spremna za punopravno članstvo u EU 2025. godine, druga 2028. i treća 2030. godine. Uloga i podrška zemalja regiona koje su već članice NATO i EU, Slovenije i Hrvatske, od suštinskog su značaja u ovom procesu, kako formalnom tako i neformalnom - naglašava se u agendi.
Kurir.rs
