ŽANDARMI DRŽALI LEGIJU NA NIŠANU, ON IM REKAO: ŠTA STE SE USRALI KO PI*KE! Mile Novaković otkrio zašto se Ulemek predao, PUKAO JE

Politika - 09.11.2021. 01:22h

Kažu da je bio pripit, možda i naduvan. Bradat, s dugačkom kosom, kada se pojavio ispred kuće, uplašio je žandarme, opisuje Mile Novaković predaju prvooptuženog u slučaju ubistva premijera Đinđića

Bivši načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Mile Novaković, koji je 2003. godine nakon ubistva premijera Zorana Ðinđića imao važnu ulogu u policijskoj akciji „Sablja“, kaže da će ostati velika misterija gde se duže od godinu dana skrivao Milorad Ulemek Legija, nekadašnji šef Jedinice za specijalne operacije (JSO) i organizator atentata na predsednika vlade Srbije.

Novaković u razgovoru za Kurir detaljno opisuje kako je izgledala predaja prvooptuženog Ulemeka, šta se sve dešavalo tog dana, te kakve su sve nelogičnosti i propusti pratili taj čin.

Zašto nikad nije rasvetljeno gde se Legija krio 14 meseci nakon ubistva Ðinđića? Je li vama uverljiva priča koju je on izneo kad se predao - da je sve vreme bio u svojoj kući?

- Ostaće velika misterija gde se skrivao, ko su mu bili jataci, kada je došao u kuću u Filmskom gradu... Legija je, bez insistiranja da priča o tome, samo rekao da se sve vreme krio u kući, u tajnoj prostoriji, u koju je ulazio kroz plakar. Jedino je sigurno da je na dan predaje, 2. maja 2004. godine u popodnevnim časovima, izašao iz svoje kuće na ulicu i predstavio se obezbeđenju Žandarmerije. Tog dana, njegova supruga Aleksandra je otišla s decom u posetu rođacima u Vukovar, gde je rođena, da bi iskoristila prvomajske praznike. Kad ona nije bila u kući, Legiju je opsluživao njen brat od strica. Živeo je s njima. Zašto se Legija predao? Najverovatniji razlog je što više nije mogao da izdrži. Pukao je.

Milorad Ulemek Legija — foto: Profimedia

Kako mislite - pukao?

- Veliki Legija je bio glavni u Beogradu. Mogao je da radi šta hoće, da lumpuje, puca u kafićima, pali, da otvara svaka vrata nogom, ako treba. Svuda, pa i u vladi. Bio je bog. A onda, godinu i po dana skučen i sabijen u nekoj zemunici, ne sme da proviri. To je, sigurno, bio raspad u njegovoj glavi. Njegov mozak to više nije mogao da primi. Politička promena i signali koje je prepoznavao prateći medije, kao i moguće poruke koje je dobijao od saboraca i prijatelja, tog lepog, sunčanog dana izvukli su ga iz pećine.

Kako je to izgledalo?

- Kažu da je bio pripit, možda i naduvan. Bradat, s dugačkom kosom, kada se pojavio ispred kuće, uplašio je žandarme. U strahu koji ih je blokirao, povukli su se nekoliko metara. Izvukli su pištolje i držali ga na nišanu. Aleksandrin rođak nije uspeo da ga zadrži. Panično je zvao Aleksandru: „Izašao je ispred zgrade, hoće da se preda.“ Ostavila je decu, sela u džip i pojurila nazad, tražeći da razgovara s njim, da pokuša da ga ubedi. Odbijao je razgovor. Od žandarma je zatražio da zovu komandanta Žandarmerije Gurija, kaže im: „Šta ste se usrali kao pi*ke?“

Zna se da je potom odveden u sedište MUP u Ulici kneza Miloša, da su tu bili, pored ostalih, tadašnji ministri policije i pravde Dragan Jočić i Zoran Stojković, šef BIA u to vreme Rade Bulatović...

- Tu je bio i direktor RTS Aleksandar Tijanić, sa zadatkom da tu predaju i prvu priču dokumentuje. Legija je dočekan na visokom nivou, poput najvažnijih državnih ličnosti. Prvo što im je rekao bilo je: „Rešio sam vama da se predam, imam poverenja u vašu vlast.“ Mogu da zamislim to ushićenje i radost: veliki, nedodirljivi Legija ima poverenje u našu vlast. Zaboravili su da razgovaraju sa organizatorom ubistva premijera Ðinđića, Stambolića, funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali... Inače, odmah su pozvali i frizera, koji je tu, u kancelariji, sredio Legiju i pripremio ga za televiziju. Nisu hteli da ga prikažu kao Sadama Huseina, čupavog, bradatog i nesređenog.

Mislite da je tog dana sklopio neki dogovor?

- Iza zatvorenih vrata pao je veliki, neočekivani dogovor: „Sve ću da vam ispričam o Ðinđiću, Čedi, Bebi, drogi, heroinu.“ Razgovor je trajao do pred zoru. Oni nisu znali - ili nisu hteli, verovatno ni ministar pravde - da je bila zakonska obaveza da Legiju predaju potražiocu i, u najkraćem roku, odvezu u CZ. Sa takvim licem, bez dozvole nadležnog organa koji je raspisao potragu, niko nije smeo da razgovara.

Niko nije ušao ni u njegovu kuću da se uveri da zaista postoji to skriveno mesto?

- Ovo je bio jedinstven primer u policijskoj praksi da je uhapšen begunac broj jedan u istoriji našeg pravosuđa, a da se zabrani da uviđajna ekipa ode u kuću, nađe to navodno skrovište, foto-dokumentuje, potvrdi celu njegovu priču... Pitanje je šta bi se tu sve našlo... Tu bi se sigurno utvrdilo i koliko je boravio u kući. Međutim, odgovor iz vrha MUP je bio - „ma, to sada nije važno“. Niko nije razgovarao ni sa Aleksandrom, ni s rođakom koji ga je čuvao...

Dosta se očekivalo od Legijinog pojavljivanja na sudu.

- To je tek bilo iznenađenje. Mislili smo da je Legija pametniji, da će da briljira na sudu. A on je počeo neku opširnu, smešnu priču: da je, po nalogu Ðinđića i Čede, heroin koji je zaplenjen u policiji prenosio van zemlje, u Rumuniju, tako što su njegovi ljudi ronili ispod Dunava...

Mislite li da bi Legija jednom ipak mogao sve da ispriča?

- Nije mi jasno zašto Legija nije sklopio neki sporazum s državom, da dobije neke ustupke za porodicu i slično. Ne može da mu se smanji robija, ali mogao je verovatno da dobije neke ustupke, a da zauzvrat kaže sve. On bi mogao sve da razotkrije, da se konačno završi priča o ubistvima Stambolića, Ðinđića, Ćuruvije, na Ibarskoj magistrali... A dosta može da otkrije i nekadašnji šef DB Rade Marković.

Je li tačno da je šef DB iz devedesetih Jovica Stanišić posle Petog oktobra 2000. savetovao Ðinđića da skloni Legiju s mesta komandanta JSO?

- Znam samo ono što je Stanišić govorio - da je Ðinđića poznavao godinama, da je posle Petog oktobra 2000. premijer više puta kontaktirao s njim u vezi s nekim kadrovskim rešenjima u službi, pa ga je on tom prilikom, kako je rekao, savetovao da nije dobro da Legija ostane na čelu JSO, imajući u vidu njegov profil ličnosti i kriminalne aktivnosti o kojima se pričalo. Rekao je da se radi o čoveku skromnijih intelektualnih mogućnosti, slabijeg obrazovanja...

Koliko je bila velika Legijina uloga u zemunskom klanu? Je li on presudno uticao da se „zemunci“, predvođeni Dušanom Spasojevićem Šiptarom, odvoje od surčinskog klana, koji je vodio Ljubiša Buha Čume?

- Posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana nastupio je period kad Spasojevićevo i Legijino poznanstvo prerasta u veliko lično i poslovno prijateljstvo. A Legija nije voleo Čumeta, za njega je on bio seljak iz Surčina. Lako je bilo napuniti Spasojevićevu praznu glavu pričom da je Čume sam preuzeo zajedničke zasluge za 5. oktobar - pridobio je političare koji su mu omogućili da nabavi mašine i dozvolu za asfaltiranje puteva po Srbiji. A oni, „zemunci“, nastavili su da se bave kriminalom, ubistvima, otmicama i prodajom droge. U proleće 2002. do tada desna Čumetova ruka i odani vojnik Dejan Milenković Bagzi prelazi na stranu Dušana Spasojevića i njegovog klana. Legija i Spasojević donose odluku - Čumeta treba likvidirati. Storija o tom podzemnom ratu je veoma razgranata, ide u više pravaca i gotovo da je teško i složiti je. Puna je obrta, zamki, podvala... Ali sve to ilustruje i kojim je putanjama išlo celokupno društvo. Ovde se vidi upletenost državnih sekretara, od policije, sudstva, u kriminal, bespomoćnost države pred naletom mafije, jačanje kriminalnih grupa čiji je cilj - državni udar.

Šta je bilo sa oružjem koje su članovi zemunskog klana Petog oktobra 2000. odneli iz Policijske stanice Stari grad?

- Kombijem su odneli veću količinu oružja, oterali ga u Surčin i dan-danas je deo toga negde zakopan. U svim ubistvima koje su izvršili upotrebljavali su to oružje.

Je li sedište zemunskog klana u Šilerovoj ulici u Zemunu prebrzo srušeno?

- To je bila ishitrena, politička odluka. Želelo se da im se nanese neko zlo odmah, da se pokaže moć države... Gradski i zemunski političari su se tako pokrili, jer je ceo objekat u Šilerovoj napravljen bez dozvola. Spekulisalo se i da je Šilerova srušena da bi se prikrili neki dokazi, da se ne vidi ko je tu dolazio... To je glupo, jer je za to dovoljno uzeti kompjutere, video-zapise, a ne da se ruši cela kuća. Inače, taj objekat je mogao da se upotrebi u neke druge svrhe, da bude dom zdravlja, starački dom ili nešto slično...

Jeste li zadovoljni dometima akcije „Sablja“ nakon ubistva premijera Đinđića? Je li dosta „posekla“ ili je mogla i više?

- U tom momentu je sasvim dovoljno urađeno. Posle su celu tu akciju pokušali da iskompromituju pričama o navodnim političkim progonima. A to nije tačno, ja sam sto puta rekao da tu nema politike. Kad se promenila vlast, kad je došla ekipa Vojislava Koštunice, oni su omalovažavali domete „Sablje“.