Politika SAD o pitanju kosovskog problema bila je tokom mandata bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa naklonjenija Srbiji i više je uvažavala njene interese u odnosu na administraciju aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena, koja otvoreno poručuje da očekuje međusobno priznanje dve strane, ocena je stručnjaka.
Naime, ovim povodom oglasio se sam Tramp, koji je pre dva dana poručio da istorijski dogovori postignuti za vreme njegovog mandata ne smeju biti napušteni, zbog čega je njegov izaslanik Ričard Grenel i bio prekjuče na prelazu Merdare.
- Dogovori kojima je posredovala moja administracija su istorijski i ne smeju biti napušteni, životi su u pitanju - istakao je Tramp na svom Tviter nalogu i ukazao da je ovaj region previše važan i da su ljudi predugo čekali bilo kakav napredak da bi sada sve bilo odbačeno.
Ističući da je na Kosovu bio u svojstvu građanina, Grenel je rekao da su mnogi u SAD frustrirani jer se ne primenjuje Vašingtonski sporazum.
- Mnogi iz Trampove administracije i mnogi Amerikanci su frustrirani, i to zato što smo videli istorijski dogovor - ekonomski, koji smo dogovorili za ljude Kosova i ljude Srbije - rekao je Grenel.
Komentarišući ovaj Trampov potez, stručnjaci ukazuju na to da je on oduvek imao više razumevanja za srpske interese o pitanju Kosova, ali i da Trampova administracija, kao i njegovi prethodnici, nije menjala svoju poziciju o pitanju nezavisnosti južne pokrajine.
- Tramp je preko svog specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela, paralelno, u odnosu na EU, radio na postizanju dogovora dve strane, smatrajući da od strategije koju je vodila i vodi EU neće biti značajnijeg učinka. Rezultat toga bio je Vašingtonski sporazum potpisan decembra 2019. godine - podseća analitičar i novinar Milovan Jovanović i dodaje da je pogrešno što se ne insistira na njegovoj primeni.
On objašnjava i da je za Trampovu administraciju bio prihvatljiv svaki dogovor dve strane, uključujući razgraničenje, podelu ili razmenu teritorije.
- Što se tiče Bajdena i njegove administracije, još je rano govoriti, ali ono što smo imali prilike da čujemo jeste to da i oni podržavaju primenu Vašingtonskog sporazuma, da se zalažu za nastavak dijaloga Beograda i Prištine uz pomoć EU sa ciljem postizanja sveobuhvatnog sporazuma, da se protive promeni granica, a da je i za njih nezavisnost Kosova gotova stvar i nepovratan proces - zaključio je.
Bivši ambasador Milisav Paić za Kurir ocenjuje da je u vreme Trampove administracija SAD počela da ima više razumevanja za srpske interese i insistirala da se rešenje postigne pre svega na osnovu dogovora dve strane.
- Rezultat toga je i bio sastanak u Vašingtonu gde su se dve strane dogovorile o ekonomskim pitanjima, ali i o jednom političkom - da Priština ne radi na novim priznanjima, a Srbija da stopira kampanju povlačenja priznanja Kosova. Naruku nam nije išao dogovor o ambasadi u Izraelu, što je na kraju krajeva izbegnuto kasnije. S druge strane, Bajdenova administracija je najavila da će rešiti pitanje, s tim da bi konačni rezultat bio međusobno priznanje, što je apsolutno neprihvatljivo za Srbiju. Razlike su zaista duboke, pre svega u prisustvu, ali ne i u pogledu konačnog rešenja, jer je konačni cilj SAD da Srbija prizna Kosovo - smatra Paić.
Trampova administracija
- Postignut Vašingtonski sporazum Beograda i Prištine - Imenovao specijalnog izaslanika za dijalog Beograd - Priština Ričarda Grenela - Bio spreman da prihvati svaki dogovor dve strane, uključujući razgraničenje, podelu ili razmenu teritorije - Nije se oslanjao na pomoć EU u pregovorima, verujući da ona nema kapacitet da reši pitanje Kosova
Bajdenova administracija
- Za novog američkog ambasadora u Prištini imenovao je Džefrija M. Hovenijera, koga je 2018. tadašnji kosovski predsednik Hašim Tači odlikovao povodom desete godišnjice samoproglašenja nezavisnosti Kosova - Imenovao Gabrijela Eskobara za novog specijalnog izaslanika američkog predsednika za zapadni Balkan - Imenovao Kristofera Hila za novog ambasadora SAD u Beogradu - Ne bavi se sprovođenjem Vašingtonskog sporazuma, želi da reši pitanje Kosova do kraja mandata međusobnim priznanjem
Premijer lažne države pozvan na forum, ali nema pravo obraćanja
Kurti ponižen u Parizu
Premijer lažne države Kosovo Aljbin Kurti, iako je pozvan, neće imati priliku da govori na mirovnom forumu, koji je počeo juče u Parizu i trajaće do danas. Kurti je dobio pozivnicu od francuskog predsednika Emanuela Makrona da prisustvuje forumu, ali ne i da se obrati skupu. S druge strane, premijerka Ana Brnabić održaće nekoliko govora, a među prvima se juče, prvog dana foruma, obratila prisutnima. Ona je iskoristila priliku da kaže da se Srbija zalaže za depolitizaciju Uneska.
- Mi smo za jasnu depolitizaciju Uneska. Imamo punu podršku i razumevanje za to da privremene institucije u Prištini ne mogu biti član Uneska i bez obzira na lobiranje jedne ili druge strane, verujem da ćemo uspeti da zadržimo status i odbranimo se od tih napada - rekla je Brnabićeva i dodala da bi prihvatanje Prištine u tu organizaciju bilo katastrofalno.
Analitičar Stevica Deđanski kaže da je ovo jasan pokazatelj kako stoje stvari i kakav je položaj lažne države Kosovo.
- Dobro je da je Kurti tamo jer može iz prve ruke da vidi kako premijerka Brnabić zastupa interese države čiji je i on član - zaključuje Deđanski. B. V.
Ivana Žigić/ Foto/Source:Profimedia, Shutterstock, EPA / Yuri Gripas / POOL
NE PROPUSTITE
