Jedan od najzanimljivijih političkih fenomena u godini koju ispraćamo svakako predstavlja pojava prve biznis-stranke u istoriji Srbije, čiji je predsednik, odnosno vlasnik Dragan Ðilas. Da bi svoje vlasništvo ozvaničio, a stranačke sledbenike stavio pod apsolutnu kontrolu, lider Stranke slobode i pravde je gotovo celokupni stranački vrh zaposlio u svojoj kompaniji Multikom, čime su izbrisane granice između firme osnivača i stranke, ali i između Ðilasovog biznisa i politike za koju se navodno zalaže.
Lični interesi - jedina politika
Da politiku posmatra isključivo kroz prizmu biznisa, baš kao što je svojevremeno tretirao i državne funkcije koje je nekada obavljao, Dragan Ðilas je iznova demonstrirao onog trenutka kad je za potrebe svog političkog biznisa na platni spisak svoje privatne firme stavio celokupni stranački vrh partije koju predvodi.
Tako je firma Multikom grup, u kojoj je lider SSP na papirima tek jedan od suvlasnika, a suštinski njen jedini vlasnik, pretvorena u utočište za nezbrinute stranačke funkcionere. U Ðilasovoj firmi uhlebljenje su našli Marinika Tepić, potpredsednica SSP, kao i istaknuti član stranke Dušan Nikezić, ali i Aleksandar Bijelić, jedan od Ðilasovih najbližih saradnika u vreme štetočinskog upravljanja Beogradom, i Saša Vukadinović, bivši direktor BIA i blizak prijatelj vlasnika Multikoma.
Ðilas se tako, po već viđenom receptu, pod maskom brige za svoje prijatelje i nekadašnje i aktuelne saradnike, zapravo pobrinuo da ih finansijski i politički stavi pod svoju apsolutnu ličnu kontrolu. Jer teško da je zamislivo da bi se Tepićeva ili Nikezić ikad usudili da glasaju protiv predloga lidera stranke, s obzirom na to da primaju platu u njegovoj privatnoj firmi.
Iako Ðilasov postupak u ovom slučaju nije u suprotnosti sa zakonom, on je politički posmatrano neetičan i veoma problematičan. Jer političke partije predstavljaju udruženja građana koji se okupljaju radi zastupanja određenih ideja i borbe za odrešene političke ciljeve. Jedna od tekovina savremene demokratije jeste mogućnost otvorenih diskusija i demokratskih procedura odlučivanja unutar samih partija. U ovom slučaju, ta načela su ozbiljno narušena, a besprizorni klijentelizam se predstavlja kao legitiman model funkcionisanja jedne biznis-stranke, što je nezamislivo u razvijenim političkim kulturama.
Deo mehanizma za zaštitu Šolakovih interesa
Kao što je pokazalo višemesečno istraživanje Kurira, Ðilasova firma Multikom, kao i stranka pod njegovom kontrolom, a po svemu sudeći i u njegovom vlasništvu, sastavni su deo šireg mehanizma čiji je osnovni zadatak da štiti interese vlasnika Junajted grupe Dragana Šolaka.
Iako Ðilas i Šolak redovno javno negiraju svoje poslovne veze, u praksi postoji mnoštvo indicija i pokazatelja koji govore da oni jesu deo istog poslovnog konglomerata, o čemu svedoči i redovno sadejstvo u njihovim zajedničkim medijskim i političkim poduhvatima. Tako Ðilas redovno uživa neupitnu podršku medija pod kontrolom Junajted grupe, dok interesi te kompanije redovno predstavljaju jedinu politiku Ðilasa i njegovih sledbenika.
Centralizovano upravljanje u svim delovima Šolakovog mehanizma, uključujući i Multikom Stranku slobode i pravde, naročito je vidljivo iz gotovo svakodnevnih napada Marinike Tepić i Dušana Nikezića na sve one koji predstavljaju konkurenciju ili pak iz nekog drugog razloga nisu po volji vlasniku Junajted grupe.
Tako su celokupni resursi Ðilasove političke organizacije u punom kapacitetu upotrebljeni za napade na državni Telekom Srbije, ali i na državne institucije, regulatorna tela, pa čak i na privatne firme i medije koji su tržišna konkurencija Šolakovoj kompaniji. Takav način obračuna s poslovnom konkurencijom predstavlja najgori mogući oblik nelojalne konkurencije i zloupotrebe političkih partija i medija u nedozvoljene svrhe. Po logici demokratskih društava, funkcioneri Ðilasove stranke trebalo bi da se bore za interese Telekoma, a ne za uništavanje firme koja je u vlasništvu svih građana Srbije i kao takva i sama predstavlja javni interes.
Redakcija Kurira
NE PROPUSTITE
