Za redovne plate i penzije neophodna je ekonomska stabilnost u državi, a za tu stabilnost potrebne su i direktne strane investicije za čije privlačenje je Srbija šampion poslednjih godina.
Nakon teških ekonomskih reformi koje su sprovedene 2014. Srbija je ušla u snažan investicioni ciklus, a prema najavama države i predsednika Aleksandra Vučića, on tek dolazi. U ovom trenutku se pregovara za 92 nove investivcije ukupne vrednosti 7,3 milijardi, odnosno 35.000 novih radnih mesta.
Paralelno s tim pojedine grupe građana mogu direktno da osete značaj jačanja ekonomije i novca koji se opredeljuje za pojedinačna davanja: sutra počinje isplata pomoći penzionerima od 20.000 dinara, a do Vidovdana će mladi dobiti nov paket pomoći od još 100 evra, plate u državnom sektoru rastu... To će sve, pored poboljšanja prihoda onih koji su obuhvaćeni davanjem, doprineti dodatnoj potrošnji i novom ekonomskom rastu.
Na koji način dodatna potrošnja može da postigne nov ekonomski rast? Kako se, pored stranih, jačaju i domaći investitori? Da li je moguće očekivati prosečnu platu od 1.000 evra i penziju od 500 evra do kraja mandata sledeće vlade, kako najavljuje aktuelna vlast?
Na sva ova pitanja odgovor su dali predsednik Odbora za privredu i regionalni razvoj Veroljub Arsić i prof. Ljubodrag Savić.
- Ovo je mera fiskalne konsolidacije. Te mere štednje su bile kupovina vremena da bi se se stvorio ambijent za razvijanje privrede. Sve ove investicije koje su bile u predhodnih godinu dana govore da smo lider u regionu i očekujemo rast. Pregovara se sa blizu 100 preduzeća, koji vide budućnost u Srbiji. Proširuju se kapaciteti, otvaraju se rudnici. Sačekaćemo da vidimo šta će biti sa pregovorima - rekao je Arsić.
Prof Savić ističe da su mnogi naši industrijski centri nestali sa procvetom privatizacije.
- Ništa se drastično neće promeniti. Strani investitori kao i naši imaju iste šanse. Sada imamo veliku razliku između toga da li investicije idu u neuređene delove Srbije ili idu u Beograd ili Novi Sad. Najveća dobit je vezana za siromašnije krajeve koji nisu bili uvek siromašni, imali smo mi nekada dobru industriju. Nažalost u procvetu privatizacije mnogi industrijski centri su nestali i zaista to je tim ljudima koji su tamo živeli to je bio veliki problem - rekao je prof Savić.
Kurir.rs/M.L.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
