Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, uverena je da Srbija ima potencijal da uhvati priključak s globalnim industrijskim liderima i da talenti kojima se ukaže prilika mogu da urade fantastične stvari. Kao neko ko vidi svoju ulogu koja može da doprinese ubrzanom razvoju društva, ona u intervjuu za Kurir objašnjava kako je odlučila da iz naučne sfere pređe u političku i stavi svoje ime na izbornu listu "Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve". Ona je na izbornoj listi SNS na trećem mestu.
Opisali ste vaše učešće na predstojećim izborima kao veliki izazov. Na kakve izazove računate, a kojih se pribojavate?
- Izazovi su brojni - od globalne politike, koja ovih dana dolazi do usijanja, do lokalnih pitanja, koja neminovno podležu uticaju politike. Pribojavam se da ljudi neće razumeti moje motive, koji su prevashodno motivisani time da u ovom ključnom trenutku dam sopstveni doprinos ubrzanom razvoju društva.
Šta je presudilo da usred impresivne naučne karijere zakoračite u političku sferu?
- Izazovi pred koje je stavljeno stanovništvo Srbije, ali i globalna populacija usled pandemije kovida 19 i moja uloga u tome uverili su me da jedna jedinka sa pravim kompetencijama, koja se nađe u pravo vreme na pravom mestu, može da da neproporcionalan doprinos u tako složenim situacijama. Srbija se nalazi u veoma složenoj situaciji i smatram da u ovom trenutku mogu da dam značajan doprinos u oblastima za koje smatram da su važne za dalji razvoj Srbije.
Na prvom predizbornom mitingu naglasili ste da vas interesuju obrazovanje i nauka, kao stubovi razvoja razvijenih zemalja. Kao neko ko iznutra poznaje situaciju, možete li da procenite kakve su šanse da i u Srbiji to postane ekonomska kategorija? Šta je za to potrebno?
- Potrebno je strateško promišljanje i odluka gde i na koji način uložiti u budućnost Srbije u oblastima u kojima postoji značajna perspektiva. Nova globalna ekonomija je zasnovana na inovacijama, pa u tom smislu nauka i inovacije već jesu ekonomska kategorija. Što pre to shvatimo, pre ćemo uhvatiti priključak sa industrijskim globalnim liderima. Srbija je već više puta pokazala da ima potencijal i da talenti kojima se ukaže prilika mogu da urade fantastične stvari. Sada je potrebno da se takvi talenti sistematski podrže i da našu budućnost počnemo da gradimo na tome.
Koliko država prepoznaje značaj ovoga o čemu razgovaramo? Ulaže li se ciljano ka tom cilju, ali i dovoljno da bi se taj cilj ostvario?
- To je igra u koju su razvijene zemlje već odavno ušle. Ali još uvek nije kasno da se tome priključimo. Vlada Srbije je u prethodnom periodu prepoznala veštačku inteligenciju i uopšte IT sektor, kao i biotehnologije kao ključne stubove inovacija koji će značajno uticati na budućnost čovečanstva. Sada je važno da se na to svi fokusiramo i da na svaki mogući način podržimo dalji razvoj u ovim oblastima. Nema sumnje da će nam to omogućiti da uhvatimo priključak s najrazvijenijim zemljama i da budemo u mogućnosti da kreiramo svoju budućnost.
Obraćate li pažnju na političke konkurente? Kako vam izgleda izborna ponuda na ovim izborima?
- S obzirom na to da sam se prihvatila uloge u politici, svakako da obraćam pažnju koliko mi to vreme i ostale obaveze dozvole. Mislim da je ovog puta izborna ponuda dovoljno velika da građani mogu da izaberu ono što im je najbliže. Polazim od sebe i ono što je meni važno jeste kakva ideja stoji iza nekoga ili nečega. Da li je to nešto što je konstruktivno i gleda u budućnost ili je samo kritika drugog bez jasne ideje, što se svodi na gubljenje vremena.
Rat u Ukrajini je globalna tema, koja je i izbore u Srbiji bacila u drugi plan. Šta vas najviše zabrinjava u vezi sa aktuelnim događajima?
- Zabrinjava me to što imam utisak da se kraj ne nazire - nijedna strana nije spremna na kompromis. S jedne strane, Ukrajina je suverena zemlja koja ima pravo i želju da upravlja svojom sudbinom na način kako njeni stanovnici misle da je najbolje. Sa druge strane, bezbednosni interesi Rusije, kao najveće zemlje na svetu i najveće nuklearne sile, nisu za zanemarivanje. U kom trenutku će se postići balans između ovih interesa, teško je reći. Ono što je sigurno je da će dotle puno ljudskih života biti izgubljeno i da će globalno poverenje koje je kroz Ujedinjene nacije građeno proteklih pola veka biti izgubljeno.
Kako smo se borili s koronom
Nadam se skorom kraju pandemije
Kao neko ko je predvodio početak ispitivanja uzoraka u laboratoriji "Vatreno oko" i kao njen koordinator, najpozvaniji ste da objasnite šta je u borbi protiv koronavirusa ta laboratorija značila, a šta će značiti kad se završi?
- Na samom početku pandemije izgradili smo laboratorije "Vatreno oko" u Beogradu i Nišu i one su pomogle zdravstvenom sistemu Srbije da se uhvati ukoštac sa ovim velikim izazovom. Kao što smo videli, svet nije bio spreman za pandemiju i malo zemalja je imalo kapacitete da testira veliki broj ljudi - što je bilo neophodno kako bi se situacija koliko-toliko držala pod kontrolom. Zahvaljujući ovim laboratorijama i kasnije podizanjem kapaciteta drugih laboratorija, Srbija je uspela da omogući svom stanovništvu da može da se testira u kontinuitetu, evo, skoro već dve godine. Međutim, i nakon pandemije ove moderne laboratorije ostaju funkcionalne i pre svega mogu služiti za rad i testiranje različitih infektivnih agenasa kao što su virusi i bakterije ili za druge molekularne analize koje su potrebne zdravstvenom sistemu.
I za kraj, pitanje od milion dolara - kada će se završiti agonija s kojom živimo pune dve godine?
- Nadam se uskoro.
Ivana Kljajić/ Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
