Užasno je što se s napadom Rusije na Ukrajinu, koji predstavlja kršenje međunarodnog prava, pre pet nedelja vratila pošast rata u Evropu. U Marijupolju, gradu sa skoro istom razdaljinom od Beograda kao i Berlin, još uvek je opkoljeno mnogo više od 100.000 civila - među njima su deca, žene i stari ljudi. Oni opstaju bez struje, bez vode, bez grejanja u gradu na koji bez prestanka padaju ruske bombe, rakete i granate. Marijupolj je gotovo sravnjen sa zemljom. Izgleda da je Rusija odlučila da osvoji grad ili da ga uništi, svejedno po koju ljudsku cenu. I iz velikog broja drugih gradova Ukrajine stižu nam vesti o bombardovanju isključivo civilnih meta.
Već je više od 10 miliona ljudi moralo da pobegne iz zemlje. Ne smemo i nećemo ni za jedan jedini trenutak da izgubimo iz vida položaj svih tih ljudi. Znam da je u Srbiji kao i u Nemačkoj solidarnost sa ukrajinskim narodom ogromna.
Napadi moraju momentalno biti prekinuti - tako glasi i zahtev 140 nacija u rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 24. marta ove godine. Sada je najvažnije stvaranje bezbednih koridora za dobrovoljnu evakuaciju civilnog stanovništva i isporuku humanitarne pomoći za ona lica koja ili ne mogu da odu ili žele da ostanu.
Polažemo nade u to da će razgovori između Ukrajine i Rusije brzo napredovati. Međutim, postavlja se pitanje kolika je zaista volja Rusije da se postigne mir kada istovremeno bombarduje bolnice i stambene zgrade.
Stanovništvo Ukrajine pokazuje izuzetnu hrabrost. Čine to i mnogi građani Rusije i Belorusije kada izlaze na ulice ili odustanu od vojne službe, znajući da na taj način rizikuju sopstvenu slobodu, sopstvenu bezbednost. Ovaj rat Rusija ne vodi samo tenkovima, bombama i raketama, već i pomoću sramne kampanje širenja dezinformacija. Pritom, propagandna mašinerija Kremlja čini sve da opravda ovaj zločinački rat. Ruski mediji neskriveno šire laži sa ciljem da ljudi poveruju da Ukrajina snosi deo krivice za ovaj rat.
Optužbe da Ukrajina napada sopstvene teritorije i proganja sopstveno stanovništvo predstavljaju groteskno iskrivljenje stvarnosti. Insinuacije da Ukrajina vrši genocid nedvosmisleno su opovrgli i nezavisni ruski mediji. Bezbroj izveštaja o stanju u oblasti ljudskih prava u Ukrajini koje redovno objavljuje Visoki komesarijat UN za ljudska prava ili izveštaji OEBS raskrinkali su ove optužbe kao lažne.
Tvrdnja Moskve da je aktuelna ukrajinska vlada infiltrirana neonacistima i da je podržavaju nemački neonacisti naprosto je apsurdna i nema nikakvu osnovu. Od 2019. godine u parlamentu Ukrajine nema više radikalnih desničarskih stranaka. Zapravo je "oslobođenje od neonacizma" posebno podla laž koja ima cilj da se ruši demokratski izabrana vlada i nametne Ukrajini vlada koja je naklonjena Kremlju. Označiti predsednika Volodimira Zelenskog, koji je inače jevrejskog porekla, kao neonacistu, pritom je naročito groteskno.
Šta može da učini pojedinac? Ima raznih mogućnosti da se pruža pomoć i izrazi solidarnost sa ljudima u Ukrajini, na primer donacijama i demonstracijama za mir koje se organizuju u mnogim gradovima, između ostalog i u Beogradu i Novom Sadu. Pre svega, možemo svi da damo doprinos tako što nećemo nasesti na rusku propagandu koja čini sve kako bi opravdala rat protiv Ukrajine koji zapravo predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava. Stoga bih vam preporučio: Nemojte postati žrtva jednostranog izveštavanja pod ruskom palicom. Kritički razmotrite svaku informaciju. Koristite i nezavisne izvore kada nailazite na protivrečne izveštaje, jer jedno je jasno: prva žrtva rata je uvek istina.
Autor: Tomas Šib, ambasador Nemačke u Beogradu
NE PROPUSTITE
