Isti dan - 11. april, u periodu od 1997. do 2002. godine, bio je tragičan za tri javne ličnosti u Srbiji, dvojicu policajaca i jednog novinara: Radovana Stojičića Badžu, Slavka Ćuruviju i Vlajka Stojiljkovića. Zajedničko im je to da nijedan od njih nije skončao prirodnom smrću.
Badža pogođen sa 5 hitaca pred sinom u lokalu u centru Beograda
Radovan Stojičić Badža bio je general srpske policije, a ubijen je u piceriji "Mama mia" u Revavskoj ulici (tada General Ždanovoj) u centru Beograda. Zamenik republičkog ministra policije i načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije Radovan Stojčić likvidiran je malo posle ponoći u prepunom lokalu dok je sedeo sa sinom Vojislavom i prijateljem.
Prema tadašnjim opisima u lokal je tada ušetao maskirani atentator visine 185 centimetara obučen u tamnu janknu i farmerke, a zatim iz automata "hekler" sa prigušivačem ispalio u Stojčića pet hitaca u glavu i vrat, a zatim pobegao u nepoznatom pravcu. Policija je odmah blokirala ceo kraj i izlaze iz Beograda, vršila detaljne kontrole prolaznika i automobile, ali ubica nije nikada uhvaćen.
Ćuruvija ubijen ispred kuće za vreme NATO bombardovanja
Slavko Ćuruvija je ubijen 1999. godine. Vlasnik dnevnika "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin" likvidiran je na Uskrs ispred svog stana u Svetogorskoj ulici 35, u centru Beograda, za vreme vazdušnih napada NATO na Jugoslaviju. Atentatu je prethodio napad na Ćuruviju u državnim medijima. Državna bezbednost ga je pratila celog dana, do pred samo ubistvo. Ćuruvija je ubijen iz zasede, a tada se nagađalo da su u njega hice iz pištolja ispalila dva ili tri počinioca.
Sa Ćuruvijom je u vreme ubistva tada bila njegova nevenčana supruga, istoričarka Branka Prpa, koja je tom prilikom zadobila lake telesne povrede pošto su je napadači onesvestitli udarcem u glavu.
Istraga o Ćuruvijnom ubistvu je dugo tapkala u mestu od 2001. do 2014. godine kada su napravljeni konkretni pomaci u istrazi. Ključni svedok, nakon čijeg iskaza su optuženi uhapšeni 13. januara 2014, bio je nekadašnji pripadnik DB, odnosno komadant jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek. Legija je na svoju inicijativu, bezuslovno, 8. januara 2014. dao iskaz tužilaštvu u kojem je detaljno ispričao svoja saznanja o toj likvidaciji.
Sudsko veće Specijalnog suda u Beogradu 2. decembra prošle godine je proglasilo krivima i osudilo Radomira Markovića, nekadašnjeg načelnika Resora Državne bezbednosti na 30 godina zatvora, kao i Milana Radonjića, šefa beogradskog centra DB, dok su Ratko Romić, pripadnik DB, i Miroslav Kurak, koji je u bekstvu i kom se sudilo u odsustvu, osuđeni na po 20 godina zatvora.
Stojiljković pucao sebi u glavu na stepeništu Skupštine
Vlajko Stojiljković nije preminuo 11. aprila, ali je tog dana pokušao da izvrši samoubistvo. Povredama je podlegao dva dana kasnije.
Vlajko Stojiljković, bivši republički ministar policije i bliski saradnik Slobodana Miloševića, inače haški optuženik, pucao je 11. aprila 2002. godine iz pištolja sebi u glavu neposredno pošto je Veće građana Savezne skupštine usvojilo Zakon o saradnji s Haškim tribunalom. Stojiljković nije prisustvovao sednici parlamenta, već se tog dana pojavio u zgradi Skupštine gde je poslaniku SRS-a Filipu Stojanoviću predao oproštajno pismo.
"Kao poslanik Veća republika Savezne skupštine izrazavam protest protiv pripadnika marionetske aktuelne vlasti DOS-a i crnogorske koalicije Za Jugoslaviju zbog razbijanja Jugoslavije uz učešće najvećeg neprijatelja našeg naroda Havijera Solane, bezobzirno gaženje Ustava i zakona ove zemlje, vođenja politike izdaje i kapitulacije, gubljenja nacionalnog dostojanstva, uništavanje ekonomije i dovođenja miliona građana u socijalnu bedu.. Građani, rodoljubi ove zemlje, znaće kako da me osvete", napisao je tada u svom oproštajnom pismu Stojiljković.
Potom je u 19.10 na stepenicama Skupštine pucao sebi u glavu.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
