Nekadašnji pripadnik terorističke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), koji je krajem devedesetih lično vadio organe zarobljenim Srbima na Kosmetu, u iskazu srpskim istražiteljima - do kojeg je Kurir ekskluzivno došao - opisao je kako su mu tokom kasapljenja Srba zafalili instrumenti, pa je morao na licu mesta da napravi makaze!
Ovaj Albanac (ime i prezime poznati redakciji) tokom davanja iskaza detaljno je opisao sva zverstva Albanaca i način trgovine organima, čak je i nacrtao instrumente koje je koristio, pa i makaze koje je napravio, ali i frižider u koji su stavljani izvađeni organi, u ovom konkretnom slučaju - srce.
Doktor suflirao
Terorista OVK je tokom vađenja organa imao pomoć jednog doktora. Žrtva pre ovog jezivog čina nije uspavana već je sve naživo rađeno.
- Kad smo ga otvorili, skalpelom nisam uspeo da otvorim, nisam mogao da prorežem dovoljno da bih otvorio grudni koš jer je srce ispod džigerice, pokriveno je njome, a džigerice treba da se sklone. Doktor mi je celo vreme govorio šta i gde da kako režem i tako, tako mi je pomogao. Rekao mi je i kada da stanem skalpelom jer ne može time da se iseče, pa sam tada, pošto sam imao jedan nož - to je bajoneta, kratka, od "kalašnjikova", a ima poklopac koji kad se rasklopi, može makaze da se naprave, a to nije tupo, jer sam čak i žicu sekao time. (...) Dakle, kad sam napravio od noža bajoneta makaze, jer ne znam što nisu poneli dr Ljutfi (Dervišaj, prim. nov.) i njegov brat sav materijal koji je potreban, ja sam rekao i pokazao doktoru te makaze i rekao da ću da završim. Psovali su se zbog toga doktor i njegov brat što nisu poneli sve što treba. Doktor se s tim složio. Ja nisam oprao pre toga nož. Mnogo sam se bojao, ali sam uradio - naveo je Albanac u iskazu i dodao:
- Tu u grudima nisu jake mnogo kosti, one su malo žilave, ali nisu tvrde. Tim sam posekao rebra. Dakle, ja sam skalpelom koji sam nacrtao na skici rasekao kožu, potkožno tkivo i mišiće do grudne kosti, a sve vreme mi je dr Ljutfi pomagao. Bio je uz mene. Pokazivao mi je kako da to režem. Kad smo došli do grudne kosti, dr Ljutfi mi je izričito napomenuo da sečenje rebara koja se nalaze uz grudnu kost obavim s desne strane tela zatvorenika, tako što bih s desne strane grudne kosti uz samu grudnu kost makazama bajoneta sekao rebra uz grudnu kost tamo gde se rebra spajaju i gde su najmekša, tj. rebra sam sekao odmah na dva-tri santimetara od mesta spoja rebra i grudne kosti. I taj deo sam radio pod nadzorom dr Ljutfija i on mi je rekao da to tako radim. Od noža sam morao da napravim takozvane makaze, jer je Ljutfijin brat zaboravio instrumente, a organ - srce - čekao je Jakup Krasnići i Sabit Geci da ga hitno isporuče.
"Tu je bilo krvi katastrofa"
On je objasnio i kako je upozoren da pazi kako i gde da seče da ne bi oštetio organ. Bilo je, kaže, mnogo krvi.
- Dok sam sekao na taj način rebra, nije bilo teško da se seče, jer su tu rebra najmekša, obzirom na sastave s grudnom kosti, a to mi je objasnio dr Ljutfi da je tu najlakše da sečem na tom sastavu. Po uputstvu dr Ljutfija ja sam vršio sečenje, a on mi je rekao da tu moramo da sečemo s desne strane grudnog koša da ne bi oštetili srce. Tu je bilo krvi katastrofa. Ja i Agim i Ermir, mi smo morali da promenimo uniforme jer smo bili u krvi. Morali smo i da se peremo. Po mojoj proceni, to sečenje je trajalo nešto oko desetak minuta. Taj je prestao da mrda odmah čim sam počeo da sečem kost. Ne sećam se, moguće je da je pao u nesvest ili je umro tad kad sam počeo da sečem kost. Zajedno sa dr Ljutfijem Dervišajem sam otvorio potom rukama grudni koš, povlačenjem levo i desno. Postoji do srca nešto kao "zavesa", pre pluća i srca. To je uklonio skalpelom dr Ljutfi. Onda se vidi prvo džigerica, bela i crna, koja je sa desne strane. Grudni koš smo tako otvorili što sam ja obema rukama vukao desno i levo u suprotnim pravcima, ima i alat za to koji sam koristio i uhvatio rukama i njime vukao, a dr Ljutfi je sekao onu "zavesu" i sklanjao. Onda se to otvorilo i onda je moglo da se radi. Dr mi je rekao da pazim na crnu džigericu i na malo zeleno, kao kruškastog oblika, što zovemo "thirrt" na albanskom, da ne pukne, a to visi kao kesica od crne džigerice - kazao je on.
Potom je opisao kako je izgledao trenutak vađenja srca.
- Prvi put kad sam počeo, a to mi je rekao doktor - da ubacim lagano šaku ispod kosti u grudima, da ne bih oštetio organe i da sečem nožem do moje šake, a tu se zatvorenik odjednom ućutao i nije se mrdao. Kad sam uspeo da otvorim grudni koš, kako smo polako sklanjali džigerice što mi je doktor pomagao, jer su džigerice odozgo preklapale srce, pa smo pazili da ne oštetimo. Džigerica bela je još mrdala i srce je kucalo, a kada smo prišli srcu, doktor je rekao da moramo da isečemo arteriju 3,5 ili 5 cm iznad srca. Tu smo stopirali krvni sud, kao ono što sam objasnio - sa onim kao koncem 0,6 što ne može rukom da se pokida, mi smo vezali znam na tri mesta ili četiri i iznad toga što smo vezali koncem smo odsekli i lagano skinuli srce rukom. Srce je još kucalo. Tada je dr Ljutfijev brat bio već spremio kutiju, tečnost je već bila unutra, lagano smo spustili srce, zatvorili kutiju, ja i doktor, led je bio stavljen ispod udubljenja za kutiju, pa je kutija lepo legla tu, stavili smo trake da namestimo kutiju iznad koje ide led. Ja sam spustio zajedno s doktorom kutiju u frižider. Ruke su nam bile krvave, ništa nismo brisali od krvi, ne znam zbog čega, ali mnogo im se žurilo pa nismo brisali krv, a kutija je bila isprljana od naših krvavih ruku. Nakon toga je taj frižider odnet, dok smo mi prali ruke, odnet u „volvo“ kockasti, zelene tamne boje, u auto Sabita Gecija. Ja sam bio sam krvav, pa sam morao da promenim uniformu.
Zaradili milione
Podsetimo, kao ključne ljude u poslu s trgovinom organima otetih Srba i Albanaca ovaj svedok je označio nekadašnje vođe OVK - Ramuša Haradinaja, Hašima Tačija i Jakupa Krasnićija. Organi su na crnom tržištu, kako je naveo, prodavani po sledećim cenama: 300.000 maraka za srce, 60.000 maraka za bubreg, a 10.000 maraka je bilo pet litara krvi. „Roba“ je uglavnom išla u Tursku, a pomenuti su na ovaj način, tvrdi on, zaradili milione.
NE PROPUSTITE
KURIR VAM DANAS POKLANJA VELIKI KRST U ZLATOTISKU
Srpska pravoslavna crkva i svi njeni vernici u nedelju, 24. aprila, obeležavaju Uskrs, najveći hrišćanski praznik.
Tradicionalno uoči Uskrsa, KURIR DARUJE SVOJIM ČITAOCIMA VREDNE POKLONE.
Svaki čitalac dobiće uz kupljeno izdanje dnevnih novina Kurir veliki krst dimenzija 10 x 14 cm sa zlatotiskom
Čitajte KURIR!
(Boban Karović)
NE PROPUSTITE
