Marija Milošević, ćerka Slobodana Miloševića napustila je Srbiju 2001. godine, odmah nakon što je njen otac izručen Hagu. Živela je prvo u Nikšiću, a zatim se preselila na Cetinje, u naselje Bogdanov kraj gde živi povučeno i kako kažu njeni prijatelji, slabo izlazi. Bila je u braku sa Slobodanom Bulatovićem, turističkim inspektorom sa Cetinja koji je jedna od retkih osoba koja je posećuje. Njihov brak trajao je dve godine, a ona je nakon razvoda ostala na Cetinju. Na popisu stanovništva upisala se kao Crnogorka.
Marijin prvi suprug bio je Nikola Mišljenović, bivši diplomata, koji je preminuo 2014. godine u 62. godini. Nekoliko godina ranije - 2006. godine u ispovesti za Kurir pričao je o svojoj ljubavi prema Mariji Milošević.
Naime, Marija je imala 18 godina kad se udala za gotovo 15 godina starijeg Mišljenovića. Bili su tri godine u braku, dok je on bio u diplomatskoj službi u Japanu. Mišljenović je o ljubavi, životu i razvodu s Miloševićevom ćerkom napisao knjigu pod provokativnim naslovom „Tata, što me ljubiš u usta“. Prema Mišljenovićevom svedočenju, Marija je te reči izgovorila u prepunom trolejbusu dok je, kao 17-godišnja devojka, sedela u Mišljenovićevom krilu.ž
Tata što me ljubiš u usta
Time je, kako je govorio, sablaznila sve putnike, koji su poverovali da se zaista radi o incestu, naročito zbog njihove očigledne razlike u godinama.
- Dala mi je svoju nevinost i svoju ljubav - ispričao je Mišljenović aprila 2006. u ispovesti Kuriru sećajući se kako su, držeći se za ruke, otišli da se razvedu.
Kao razlog razvoda on je tada naveo svoj diplomatski posao.
- Njena samoća, jer sam mnogo radio. Govorila mi je: „Ti radiš, ja ovde nemam ni mamu, ni tatu, brata, ni drugaricu“. Rešio sam da joj dam slobodu. Koliko god smo se voleli, a voleli smo se jako mnogo, njen ideal slobode bio je jači od svake ljubavi. Tada mi je rekla: „E, pa tebi je lako, ti si mator čovek, ti možeš da budeš raspuštenko, a meni nije lako da budem udovica.“ Nasmejao sam se i rekao joj: Marija, je l‘ ti to priželjkuješ moju smrt? Pa nećeš biti udovica, nego raspuštenica - pričao je tada i otkrio da je Marija bila „teška“.
- Marija je imala šiptarsku narav - kad voljem - voljem, kad ne voljem - koljem. Sa celom porodicom sam bio u kontaktu sve do 1992. Ti moji razgovori s Marijom smetali su nam da nađemo novu ljubav i nastavimo život. Pozvala me je jedne večeri u Ministarstvo i rekao sam joj da ne želim da se družimo više. Rekao sam joj da me ne zove više - ispričao je i izneo pretpostavku šta se posle tog razgovora desilo:
- Mira je sigurno pitala gde sam, da li se javljam, i kad joj je ćerka ispričala šta se desilo, poznajući je, sigurno je rekla „e, sad ću ja njemu da j.... sve po spisku“. To je bilo u martu, u avgustu mi je bačena bomba na automobil - kazao je tada i dodao da je i posle petooktobarskih promena ostao „profesionalno marginalizovan, skrajnut“
Porodica ga uništila
Govorio je da ga je porodica Milošević „uništila, a ovi novi dotukli“:
- Čovek sam u godinama, a nemam ni kučeta ni mačeta, ni porodicu, ni decu, niti posla, plate i penzije. On je, kako je dodao, poželeo da se posle razvoda Marija zaljubi „jer bi mi njena nesreća bila veliko opterećenje“:
- Nisam uspeo da je zadovoljim, a mnogo sam je voleo, i upravo zato želeo sam joj sreću.
Marija Milošević je 1. aprila 2001. u vili Mir na Dedinju pucala iz pištolja na istražnog sudiju Gorana Čavlinu i ljude koji su bili sa njim, a kasnije se branila da je “pucala u modro plavo nebo” i da je pre toga popila tablete za smirenje i dosta alkohola, kao i da nikoga nije htela da povredi.
Protiv nje je iste godine pokrenut krivični postupak i optužena je za izazivanje opšte opasnosti i nelegalno držanje pištolja. Saslušana je i dala je odbranu, ali je onda pobegla u Crnu Goru. Krivično delo neovlašćenog posedovanja oružja, za koje je bila optužena, zastarelo je pre 14 godina, dok je proces vezan za samu pucnjavu komplikovaniji.
Krajem septembra 2002. godine Marija Milošević bila je osuđena na osam meseci zatvora, uslovno na dve godine. Njen advokat je uložio žalbu koju je sud prihvatio pa ukinuo presudu. Sredinom novembra 2004. godine počelo je ponovljeno suđenje, ali se ona nije odazvala na pozive zbog čega je 2006. izdata poternica za njom.
Posvađala se zbog Slobine sahrane
Izjavljivala je da nije u kontaktu s majkom i bratom. Navodno su bili u sukobu oko toga gde će biti sahranjen Slobodan Milošević, čiji se grob nalazi u dvorištu porodične kuće u Požarevcu (Milošević je sahranjen 18. marta 2006. nedelju dana nakon smrti).
Mirjana Marković preminula je 2019. u 77. godini u Rusiji, gde je živela od 2002. godine. Marković je napustila Srbiju nakon što je njen suprug isporučen Međunarodnom krivičnom tribunalu u Hagu gde mu se sudilo zbog ratnih zločina i genocida počinjenih tokom ratova na Balkanu 1990-tih. Bila je nedostupna pravosudnim organima naše zemlje i za njom je 2005. godine raspisana međunarodna poternica. Zbog toga nije prisustvovala Miloševićevoj sahrani.
Mirjana Marković i Slobodan Milošević u braku su pored ćerke Marija dobili i sina Marka koji sa suprugom Milicom Gajić i njihovim sinom Markom živi u Rusiji.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
bonus video:
