Brojevi i dalje rastu. Nekih 13 miliona ljudi je napustilo svoje domove u Ukrajini od početka ruske invazije. Više od pet miliona se još uvek nalazi van zemlje. Više od šest miliona ljudi je interno raseljeno unutar Ukrajine.
To su obični ljudi, deca i odrasli, stanovnici evropske države koja je blizak prijatelj i saveznik i Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva. Pre samo nekoliko meseci oni su vodili svoje svakodnevne živote, a sada se suočavaju sa nesigurnom i zastrašujućom budućnošću.
Brojke su uznemirujuće. Ipak, još gore brojke se naziru. Posledice ovog besmislenog konflikta dosežu mnogo dalje od ukrajinskih granica i obala. Milioni ljudi širom sveta bi se mogli suočiti sa glađu kao direktnom posledicom prekida poljoprivredne proizvodnje i smanjenja zaliha hrane.
Pre ruske invazije u februaru, Ukrajina je bila jedan od najvećih izvoznika žitarica i jestivog ulja, izvozeći žitarice koje su hranile stotine miliona ljudi širom sveta. Od tada su cene naglo porasle, a lanci snabdevanja su ozbiljno narušeni. Kremlj granatira civilne infrastrukture, uključujući i farme, blokira luke, i tako sprečava Ukrajinu da izvozi većinu svojih proizvoda.
Izveštaj generalnog sekretara UN upozorava na talas gladi i nemaštine bez presedana. Svetski program za hranu procenjuje da bi se broj ljudi koji se suočavaju sa akutnim nedostatkom hrane ove godine, zbog konflikta, mogao povećati za 47 miliona.
Uspeh napora koje čine UN na ponovnom uspostavljanju izvoza žitarica i na otvaranju komercijalnih ruta pomorskog transporta biće od ključne važnosti. Ukrajina je suverena, nezavisna država, koju i Rusija priznaje kao takvu.
U skladu sa međunarodnim pravom i obavezama ima pravo da se brani i da odlučuje o svojoj budućnosti. Ima pravo da bira svoje lidere i saveze. Njenim ljudima moraju biti garantovana ljudska prava i osnovne slobode.
Nikakve sumnjive analogije na Petra Velikog ili ponovno izmišljanje istorije ne mogu opravdati ovaj neisprovocirani napad. Crkve, škole, bolnice, domovi, spomenici iz rata - ništa više nije sveto ni zaštićeno. Stepen smrtnosti, razaranja i raseljavanja u Evropi 21. veka je nezamisliv.
Niko ne treba da se zavarava Moskvinim narativom, koji se stalno menja.
Nikada nije bilo nikakve vojne pretnje po Rusiju, nikada nikakvog "neonacističkog režima" u Kijevu, nikada nikakve pretnje "genocidom" protiv onih koji govore ruski. Putin je ovaj rat naredio u potrazi za anahronom fantazijom o imperijalnom proširenju i uništenju nacionalnog identiteta koji nije nikakva pretnja Rusiji. Postalo je jasno da je njegov cilj da sa mape izbriše zemlju od 44 miliona ljudi.
Narod Ukrajine ima svoje mesto na toj mapi i ima pravo da na njoj ostane. Oni zaslužuju pomoć. Zbog toga su države, poput Britanije i Srbije, ali i građani širom sveta, obezbedili milijarde u okviru humanitarne i ekonomske podrške.
Ipak, jedini način na koji se narod Ukrajine može bezbedno vratiti svojim domovima i početi da iznova gradi svoj život, svoju zemlju i budućnost svoje dece, jeste kraj moskovske invazije.
Zbog toga je tako veliki broj država, uključujući ogromnu većinu evropskih zemalja, odlučio da prekine izvore finansiranja i podrške ratnoj mašini iz Kremlja, uključujući tu i uvođenje sankcija i zabranu putovanja.
Nadamo se da će nam se Srbija priključiti. Aktivnosti Rusije ne služe nijednom drugom interesu osim uskim ambicijama jednog čoveka.
Autorka teksta je ambasadorka Velike Britanije u Srbiji Šan Makleod
NE PROPUSTITE
