PUKLO JE KAO BOMBA DA JE SOĆA NAĐEN U LADI A PORED NJEGA TETEJAC: Misterija smrti Slobinog šefa MUP! On mu je bio zaljubljen u kći
Jel’te, jeste li vi s juga? Ne, ja s ladu samaru, pamte se sad već njegove antologijske reči
BEOGRAD - Jel’te, jeste li vi s juga? Ne, ja s ladu samaru, pamte se sad već antologijske reči pokojnog ministra unutrašnjih poslova Zorana Sokolovića Soće kojima je duhovito odgovorio novinarki koja u stvari želela da ga pita jel dolazi s juga Srbije.
Bilo je to s početka devedesetih kada je postao poslanik u Skupštini.
Godinama su se te reči prepričavale kao anegdota iako se o samom Soći malo toga znalo. U pojavljivanju na TV i u štampi uvek je bio ozbiljan i tokom poznijih godina političke karijere uglavnom ćutao, a bio je Slobin (Slobodan Milošević) čovek od poverenja na i te kako važnoj poziciji - ministar unutrašnjih poslova.
Zoran Sokolović rođen je u selu Lepena kod Knjaževca, 1. januara 1938. godine. Preminuo je 6. februara 2001. a vest o njegovoj smrti kao bomba odjeknula je Srbijom jer se dogodio scenario kojem se niko nije nadao - Sokolović je pronađen mrtav u svojoj ladi nivi, u ataru rodnog sela, a pored njega je bio pištolj TT - popularni tetejac. Posredi je bilo samoubistvo, javljeno je tada.
Bio je poznati srpski političar, visoki funkcioner državnog vrha Slobodana Miloševića, ali i stranke SPS.
Popularni Soća završio je Poljoprivredni fakultet u Beogradu, a nakon diplomiranja se zaposlio u Poljoprivrednoj zadruzi Vučje, gde je 1964. godine postao direktor.
S položaja direktora je otišao u politiku. Posle nekoliko funkcija na opštinskom nivou, postao je član Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. U vreme Osme sednice CK SKS, septembra 1987. godine, bio je predsednik Međuopštinske konferencije SK Srbije, može se pročitati na Vikipediji.
Nakon pobede političke struje Slobodana Miloševića na Osmoj sednici CK SKS, Sokolović je postao jedan od predvodnika Antibirokratske revolucije, tokom 1988. godine.
Decembra 1989. godine je postao poslednji predsednik Skupštine SR Srbije, a za vreme njegovog mandata je septembra 1990. godine donet novi Ustav. Nakon prvih višestranačkih izbora u Srbiji, decembra 1990. godine je postao narodni poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije (SPS).
Nakon smene Radmila Bogdanovića, maja 1991. godine, postao je ministar unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije. Ovu funkciju obljavljao je do marta 1997. godine u ukupno pet vlada - Dragutina Zelenovića, Radomana Božovića, Nikole Šainovića i prvoj vladi Mirka Marjanovića.
Od marta 1997. do novembra 2000. godine je obavljao dužnost saveznog ministra unutrašnjih poslova Jugoslavije je u vladama Radoja Kontića i Momira Bulatovića.
Izvršio je samoubistvo 6. februara 2001. godine, u ataru svog rodnog sela, kada je u svojim kolima Lada Niva iz pištolja TT pucao sebi u slepoočnicu.
Razlog za odluku da sebi oduzme život i danas je misterija. Ta odluka usledila je posle pada Slobodana Miloševića s vlasti pa se kao jedan od razloga svojevremeno u medijima pominjao strah od odlaska u Hag.
Kako je devedestih pisano u medijima, Sokolović je iskusno, kao šef resora MUP, svoje privatne podatke uskratio javnosti - nije ih navodio ni pre, ni posle tog zanimanja, pa je javnost ostala uskraćena čak i za imena i zanimanja njegovih roditelja. Kad je reč o detinjstvu, govorio je da mnogo voli selo, prirodu i poljoprivredu.
Kao nadležni ministar pojasnio je šta se zapravo dogodilo 1992. prilikom preuzimanja zgrade saveznog MUP-a, od strane republičkog:"Političke pozadine nema, reč je o banalnom imovinsko-pravnom sporu koji će za dan-dva biti rešen".
Odlučan da se žestoko obračuna sa svim prestupnicima, godine 1993. najavio je: "Drskosti, brutalnosti i bezobzirnosti kriminalaca, uličnih preprodavaca i drugim licima s devijantnim ponašanjem, došao je kraj".
Kraj njegove ministarske karijere tražio je SPO, zbog upadice "Šta pričaš idiote" kojom je prekinuo izlaganje poslanika Zorana Horvana (SPO) o zaradi ondašnjeg predsednika Republike Srbije. Bio je to samo pokušaj, Sokolović je nastavio uspešnu karijeru.
Oglašavao se često, obično je nabrajao koliko je bilo racija, koliko pretresa, podnetih krivičnih prijava, oduzetih komada oružja, od bombi do broja municije i opisa kalibra. Onda je postao savezni ministar policije. Kratko se pojavljivao u javnosti, onda je odjednom nestao.
Kad je reč o anegdotama ona "s ladu" nije bila jedina. Zbog mekog južnjačkog izgovora mnogi su ga zvali Sokolovitj.
Pokojni Sokolović nije bio jedini zvaničnih Miloševićevog establišmenta koji je odlučio da digne ruku na sebe.
Još se pamti jedna od najtežih i nemilih scena na stepenicama tadašnje savezne Skupštine a današnje Skupština Srbije na kojima se sebi pucnjem iz pištolja život oduzeo Vlajko Stojiljković, takođe Miloševićev ministar unutrašnjih poslova.
Podsetimo, pre 20 i nešto godina, u aprilu, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković pucao je sebi u glavu jer nije mogao da podnese izdaju i razbijanje države Jugoslavije. Za sobom je ostavio oproštajno pismo koje je javno pročitano na stepeništu Skupštine na kojem je i pucao iz pištolja.
U pismu je direktno, imenom i prezimenom, pobrojao koga sve krivi za svoju smrt.
Kurir.rs/Wikipedia/Youtube
