Članovi skupštinskog Odbora za evropske integracije razmatrali su danas izveštaj Evropske komisije o Srbiji, pa su poslanici vladajuće većine tražili od Evropske unije razumevanje za Srbiju, poslanici jednog dela opozicije ukazivali na probleme u vladavini prava i slobodi medija, a poslanici desnice govorili da Srbija ne treba da bude deo Unije.
Šef Delegacije EU Emanuele Žiofre predstavio je izveštaj i ukazao da je usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU pala nakon izbijanja rata u Ukrajini i pozvao Srbiju da se uskladi sa restriktivnim merama prema Rusiji, jer kako je rekao ovo je kritičan momenat za Evropu, a EU želi da računa na Srbiju kao na pouzdanog partnera.
Ukazao je i da nema konkretnog napretka po pitanju postizanja obavezujućeg sporazuma sa Prištinom i dodao da je to veoma važno za stabilnost regiona, a da sadržaj sporazuma treba same da odrede dve pregovaračke strane.
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević rekla je da je jedino nazadovanje primećeno po pitanju usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali da nema vrednosnih razlika, jer je Srbija osudila rusku agresiju na Ukrajinu i čvrsto podržava njen teritorijalni integrtitet.
Ona je dodala da je jedno od pitanja i usklađivanje Srbije sa viznom politikom EU i ukazala da to ide progresivno.
Poslanica Srpske napredne stranke (SNS) Dubravka Filipovski rekla je da EU treba da pokaže više razumevanja za Srbiju i da agenda proširenja treba da bude jasnija, te istakla da bi volela da i u praksi vidi navode da postoji perspektiva proširenja.
Ona je kazala da je po pitanju Ukrajine situacija takva da Srbija jasno podržava njen teritorijalni integritet i da glasa zajedno sa EU u Ujedinjenim nacijama, ali je upozorila da je Srbija zavisna od ruskog gasa i da je državi koja je bombardovana i koja je bila pod sankcijama teško da drugima uvodi sankcije.
Poslanica Demokratske stranke Ksenija Marković rekla je da je jasno da se Srbija svesno udaljava od EU i približava Rusiji i Kini, da se vidi nazadovanje po političkim kriterijumima i da ekonomski deo pokazuje da je privatni sektor nerazvijen zbog nedostatka vladavine prava.
Ona je ukazala da članstvo u EU zahteva stabilnost institucija koje garantuju vladavinu prava, a da se to u Srbiji ne dešava i da izgleda da je vlast zemlji namenila "status večitog kandidata za članstvo".
Poslanik Pokreta slobodnih građana Natan Albahari ukazao je da se proces evropskih integracija doživljava tehnički, a da je to politički proces koji zahteva političke poteze i poruke, te da je neophodno čuti pozitivne poruke da je Srbija zaista posvećena i da vidi EU kao partnera, ali da to ne znači da sa svim treba da se saglasi bez reči.
Poslanik Ne davimo Beograd Robert Kozma rekao je da mu je žao što zbog neusklađenosti spoljne politike u drugi plan pada ono što je suština procesa integracija, a to su stabilne institucije i ostvarivanje prava građana, i ukazao da postoje brojni izazovi po pitanju medija, borbe protiv organizovanog kriminala i zaštite životne sredine.
Dodao je da je u najvećem broju ostvaren ograničeni napredak i da bi se iz toga teško moglo izvući da je ocena pozitivna.
Poslanica kluba "Zajedno - Moramo" Jelena Kalajdžić istakla je da je najjači utisak to što je Srbija nazadovala po pitanju usklađenosti spoljne politike, da je sa 64 odsto usklađenosti pala na 45 odsto i poručila da "misli da smo kao Srbija pali godinu".
Poslanik koalicije NADA Predrag Marsenić rekao je da je izveštaj neprihvativ i da se iz njega vidi da će dinamika pregovora zavisiti od razgovora sa Prištinom, a da je za Srbiju secesija Kosova neprihvatljiva i da se nada da se usklađivanje sa viznom politikom EU neće odnositi na Rusiju i Kinu.
On je dodao da Srbija u narednih 10 do 15 godina neće biti primljena u EU i da se od nas traži i ono što je suprotno našim nacionalnim interesima, ali da treba nastaviti široku saradnju sa Unijom.
Poslanik Dveri Ivan Kostić, koji nije član odbora, poručio je da su Srbi "stari, drevni, evropski i hrišćanski narod" i da ne nameravaju da budu ništa drugo, ali da njegov pokret smatra da put u EU nije u interesu Srbije, a da svakako i ne postoji dobra volja da Srbija postane članica.
Odgovarajući na pitanja poslanika, Žiofre je rekao da zna da Srbija zavisi od ruskog gasa, da je i EU dobijala 40 odsto gasa iz ruskih izvora i da je to sada značajno smanjila, zbog čega i nama preporučuje da diversifikujemo izvore snabdevanja.
On je poručio da su sankcije Rusiji veoma važne da bi se rat u Ukrajini okončao i da treba misliti na obične ljude u Ukrajini koji pate svakog dana.
"Mislimo da je Srbija sto odsto Evropa i da joj je zato mesto u EU", zaključio je Žiofre.
(Kurir.rs/Fonet)
NE PROPUSTITE
