VUČEVIĆ ZA KURIR: Vodi se perfidni rat kako bi se Srbima stavilo do znanja da nisu poželjni na KiM! Tiho bi da sprovedu EGZODUS

U trenutku kad je Srbija prvi put zvanično zatražila povratak srpske vojske i policije na Kosovo i Metohiju, ministar odbrane Miloš Vučević u intervjuu za Kurir kaže da je država izložena velikim pritiscima sa svih strana. On upozorava da je očigledno da se vodi vrlo perfidni rat kako bi se Srbima stavilo do znanja da nisu poželjni na KiM i kako bi se tiho sproveo još jedan egzodus. Međutim, Vučević poručuje da će Srbija ostati dosledna političkom dogovoru i da nikad neće dozvoliti "neke nove Oluje".

Koliki je rizik od eskalacije sukoba na Kosovu i Metohiji?

- Situacija je i dalje vrlo napeta i rekao sam već da je dovoljna jedna šibica da se sve zapali. Na severu KiM postoje velike tenzije i narod je s pravom jako zabrinut, jer igra živaca i igra s neizvesnošću života i opstanka traju već godinama zbog sve većih i sve perfidnijih napada i provokacija od strane takozvanih kosovskih vlasti. Ovo je veoma težak period za naš narod i za našu državu. Izloženi smo velikim pritiscima sa svih strana. Očigledno je da se vodi vrlo perfidni rat kako bi se Srbima stavilo do znanja da nisu poželjni na KiM i kako bi se tiho sproveo još jedan egzodus. Građani treba da znaju da će Srbija ostati dosledna političkom dogovoru kako bi se sačuvali mir i stabilnost, ali da neke nove "Oluje" nikada nećemo dozvoliti.

Srbija je u ovoj situaciji povukla potez koji nije nikad dosad, a to je da zatraži povratak dela srpske vojske i policije na teritoriju KiM. Svih prethodnih godina bilo je kriznih i vrlo opasnih situacija, ali se nije povlačio taj potez. Šta je presudilo da se sad donese takva odluka?

- Vlada Srbije je donela jednoglasnu odluku da od komandanta Kfora zahteva vraćanje stotinu do hiljadu srpskih snaga bezbednosti po Rezoluciji 1244 na teritoriju KiM. Uradili smo to zato što je to način da se doprinese miru, smanjenju tenzija i mogućnosti da se pronađu kompromisna rešenja. Zato što se borimo za naš narod koji pati i trpi neviđene pritiske i provokacije od strane Kurtijeve vlade, koja mu ukida osnovna ljudska prava. Uprkos pritiscima i, da kažem, pretnjama koje stižu iz zapadnih zemalja, Srbija će ostati čvrsta i istrajna u zahtevu da se u našu južnu pokrajinu vrati deo naših policajaca i vojnika. To pravo proističe iz Rezolucije Saveta bezbednosti 1244, koju niko nije stavio van snage. Pošto je očigledno da ne postoje dovoljne snage bezbednosti na KiM da se sačuva bezbednost Srba, država Srbija ima pravo da traži aktiviranje klauzule i da traži povratak svojih snaga. Da li će oni to dozvoliti ili neće, to ćemo da vidimo. Na nama je da učinimo sve ono što je u skladu s međunarodnim javnim pravom i da time pokažemo da ne želimo sukob, već stabilizaciju situacije i nastavak dijaloga.

Da li je Vojska Srbije spremna da izvrši taj zadatak i šta bi to konkretno značilo na terenu?

- Vojska Srbije je u svakom momentu spremna i sposobna da zaštiti svoje građane, suverenitet i teritorijalni integritet države Srbije i postupa po naređenju vrhovnog komandanta, predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Situacija je vrlo izazovna. Dobili smo obaveštajne podatke da postoji plan da se albanski ekstremisti preobuku u civilnu odeću i da se to predstavi kao napad Srba na pripadnike Kfora i Euleksa. Važno je da naš narod ostane maksimalno miran i dostojanstven, da na demokratski način i argumentovano brani svoja prava. Moramo da izbegavamo svaki scenario u kojem se Srbi predstavljaju kao "loši momci", jer Kurti se koristi svim sredstvima da napravi atmosferu u kojoj je opstanak Srba neizdrživ. Najvažnije je da svi razumeju da se Srbija ne igra, već da zna šta radi u svakom trenutku, samo je naš cilj da se rešenja nalaze političkim razgovorom, a ne sukobom. Od Kfora očekujemo da deluju u skladu sa svojim mandatom, da osiguraju mir i bezbednost, da srpskoj zajednici na Kosmetu pruže jače garancije za bezbednost, a ne da se bave političkim pitanjima i statusom naše južne pokrajine.

S obzirom na izrazito negativne reakcije onih od kojih to zavisi, zahtev Srbije će najverovatnije biti odbijen. Kakav vi odgovor očekujete, odnosno kakvo obrazloženje?

- Država Srbija u skladu sa svojim državnim i nacionalnim interesima donosi odluke u cilju zaštite suvereniteta naše države i zaštite svojih građana. Tražimo pravo u skladu s Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, koja, koliko znam, nije suspendovana. Videli ste da je predsednik Aleksandar Vučić javno pokazao nekoliko dokumenata - Povelju Ujedinjenih nacija, Rezoluciju 1244, Vojnotehnički sporazum, Briselski sporazum, Vašingtonski sporazum, Solunsku deklaraciju, rekao je da se priprema i Lisabonska deklaracija. I kazao je da je otvoreno pitao predstavnike međunarodne zajednice koji će od tih dokumenata da poštuju, i da je dobio odgovor - nijedan. Dalji komentar je nepotreban.

Kakvo konačno rešenje za Kosovo priželjkujete, a kakvog se pribojavate?

- Srbija ostaje posvećena miru i dijalogu, i dalje će činiti sve da se sačuva mir i da se traži politički dogovor, da se izbegne svaka potencijalna eskalacija sukoba. Znate da je za svaki dogovor potrebna volja dveju strana. Mi ćemo s naše učiniti sve da budemo mudri, odgovorni, da ne nasedamo na provokacije i da izbegnemo svaki mogući sukob. To ne znači da se plašimo, već prosto tražimo da se kroz politički dijalog nađe rešenje da se zaustavi ovaj teror nad Srbima koji već predugo traje i koji za cilj ima stvaranje atmosfere u kojoj je nemoguć opstanak Srba na Kosovu i Metohiji.

Kakve nade polažete u narednu fazu dijaloga Beograda i Prištine? Okosnica razgovora očigledno će biti evropski predlog, za koji Đuzep Borelj kaže da ga podržava svih 27 članica EU.

- Držimo se realnosti. Obaveza predstavnika naše države je da kroz taj format političkog dijaloga štite interese Srbije i svoga naroda, i da učine sve da se izbegnu sukobi i stradanja. Srbija ima svoje crvene linije i one su danas vrlo vidljive i svima jasne. Sve imamo, i strategiju, i planove u zavisnosti od toga kako će se razvijati događaji i pokušavamo da se vratimo dijalogu, bez obzira na to koliko je mučno i neprijatno sedeti za stolom sa osobama poput Aljbina Kurtija.

Jačanje i modernizacija Vojske Srbije su već godinama na vrhu liste prioriteta države. Kakvi su planovi za narednu godinu kad je o tome reč?

- Zadovoljan sam budžetom koji su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije dobili za narednu godinu, a koji iznosi 160 milijardi dinara, odnosno dva odsto BDP. Posebno je važno što će pripadnicima Vojske Srbije od 1. januara plate biti povećane za 25 odsto, dok će povećanje od 12,5 odsto dobiti zaposleni u Ministarstvu odbrane koji nisu direktno uključeni u funkcionisanje vojske. U budžetu su predviđena sredstva i za dalje opremanje vojske i ulaganja u namensku industriju. Činjenica je da decenijama u naše naoružanje nisu ulazila sredstva poput "pancira" ili FK-3, a posebno raduje to što se naša vojska u znatnoj meri oprema proizvodima naše odbrambene industrije, među kojim ima dosta veoma složenih i tehnološki naprednih. Naše "nore", "lazari" i "miloši" su konkurentni i na Zapadu i na Istoku. Cilj nam je da dalje razvijamo sopstvene potencijale za razvoj i proizvodnju savremenog naoružanja i vojne opreme. Što se tiče nabavke iz inostranstva, ona će zavisiti od naših potreba. Činjenica je da je, uz političke i bezbednosne posledice, rat u Ukrajini uticao i na proces opremanja naše vojske. Dogovorene porudžbine iz Rusije i Kine su "na čekanju", i zasad se ne nazire mogućnost realizacije tih ugovora. Ispada da su sankcije koje je Zapad uveo Rusiji zapravo pogodile nas. Imamo problem i s transportom naoružanja iz Kine, a iz nama nedovoljno razumljivih razloga ne isporučuju se ni neka sredstva zapadne proizvodnje koja smo uredno platili. Verujem da će ti problemi uskoro biti prevaziđeni.

Kad smo kod toga, susedna Hrvatska kupuje francuske raketne sisteme "mistral" i na tu vest nije bilo negativnih komentara, a potpuno je drugačija situacija kad naša zemlja ulaže u vojnu opremu. Kako to tumačite?

- Pažljivo pratimo sve što se dešava u regionu, a i Srbija kupuje "mistrale", i ne samo to. Prethodnih godina je ostvaren ogroman napredak u opremanju Vojske Srbije i očekujemo dogovore o novim nabavkama. Kao vojno neutralna država tražimo najbolja rešenja da sačuvamo svoje nebo i svoju zemlju.

O vraćanju vojnog roka

Priča na tu temu ne znači da se spremamo za rat

Vraćanje obaveznog vojnog roka je tema zbog koje se redovno diže mnogo prašine. Zašto podržavate ovu odluku i koliko smo daleko od toga da se to zaista i uvede u praksu?

- Kad je u pitanju rasprava o mogućem vraćanju obaveze služenja vojnog roka, što se sve češće pokreće u javnosti, to zahteva ozbiljnu stručnu analizu i procenu. Važno je da građani znaju da priča o vraćanju obaveze služenja vojnog roka nikako ne znači da se Srbija sprema za rat. Nama su ljudi koji su prošli tu vrstu obuke potrebni i za reagovanje u vanrednim situacijama, u kojima svi traže pomoć vojske i policije. Dakle, to je tema o kojoj će se svakako ozbiljno razmišljati i razgovarati. Svakako je bitan i finansijski momenat, ali ne i presudan.

Prelazak na novu funkciju

Upao sam u mašinu

Koliko je bilo teško da s mesta gradonačelnika Novog Sada pređete na mesto ministra odbrane? Kako ste se snašli u velikom i po mnogo čemu specifičnom sistemu kakav je vojni?

- Kao što vidite, nije mi teško. Zaista nemam vremena, niti sam imao vremena da razmišljam, da se proispitujem i analiziram. Jednostavno sam "upao u mašinu" i radim i dajem celog sebe. Ogromna je obaveza i velika čast raditi za svoju državu i svoj narod, posebno u ovako teškim i izazovnim vremenima.

Kurir vam DANAS poklanja VELIKU IKONU SVETI NIKOLA! Kao dodatak čeka vas magazin Stil

Dnevne novine Kurir vam danas poklanjaju VELIKU IKONU SVETI NIKOLA SA ZLATOTISKOM I MOLITVOM i dodatak magazin Stil!

Sveti Nikola je jedna od najvećih slava u Srbiji i po procenama Svetog Nikolu slavi gotovo polovina pravoslavnih vernika u Srbiji, a druga polovina ide u goste. Pored toga, ova slava se obeležava i kao hramovna i manastirska slava SPC.

Svoj duhovni put Nikola je počeo kod svog strica u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, svu nasleđenu imovinu razdelio je siromašnima. Prema predanju, vođen čudesnim glasom, krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe.

Preminuo je 19. decembra po novom, odnosno 6. decembra po starom kalendaru 343. godine, a taj dan se danas obeležava njemu u čast.

U magazinu Stil pročitajte:

VODITE BRIGU O ZDRAVLJU OČIJU – Kontrolišite vid čak i ako vam se čini da je sve u redu

Aleksandra Radović u intervjuu za Stil – U prirodi se najbolje opustim i napunim energijom

Ove nedelje preporučujemo recept – Karamelizovani posni podvarak

Bili smo u gostima u selu Deda Mraza.

I. Kljajić/ Kurir.rs