KRILI SU OD PUTINA DA JE RUSKA VOJSKA U LOŠEM STANJU! Marković: Prepreka miru je euforija u Kijevu, Vašingtonu, Briselu i Londonu!

Predsednik Rusije Vladimir Putin je potcenio Ukrajince, a izgleda i da niko nije smeo da mu kaže u kakvom je lošem stanju ruska vojska. Ovo je neverovatno tragičan sukob pravoslavne i slovenske braće. Prepreka miru trenutno je, pored ostalog, i euforija koja je zavladala u Kijevu, Vašingtonu, Briselu i Londonu - svi oni bi sada da zgaze Rusiju. A Ukrajina - tako velika i tako razorena zemlja - biće veliki teret za škrte administracije u Vašingtonu i Briselu.

Tako ukratko istoričar Predrag Marković u razgovoru za Kurir sumira godinu koja je na izmaku, a koja je donela rat Rusije i Ukrajine, duboku svetsku krizu, podeljenost sveta u svojevrsne blokove, a, kada je reč o Srbiji, i brojne probleme u vezi s rešavanjem kosovskog problema.

Da li je preterano reći da je u godini koja je na izmaku - zbog ruskog napada na Ukrajinu - u potpunosti promenjen svet kakav smo dosad znali?

- Prekinut je kakav-takav mir između Zapada i Rusije. Mnogi su i na zapadu smatrali, uključujući i Kisindžera i papu, da su zapadne provokacije izazvale Putina da pokrene ovaj rat. U Putinovim očima, ovo je rat sa Zapadom koji se nije mogao izbeći. Pomislio je da će posle sloma u Avganistanu odgovor SAD biti slab. Na njegovu nesreću, a možda i na nesreću celog sveta, Bajdenova administracija je puna "jastrebova". Ta ratoborna politička garnitura je zaoštrila i odnose s Kinom. Od 1989. godine, možda i od Korejskog rata, odnosi tri najveće sile nisu bili gori. Naš položaj je izuzetno težak. Sa jedne strane su zapadne sile, koje se ne ponašaju prijateljski, niti saveznički. Sa druge strane su Rusija i Kina. Kakva-takva, Rusija je naša saveznica i pokroviteljka u međunarodnim telima. Slabljenje ugleda Rusije pravi ozbiljne probleme i Srbiji i Republici Srpskoj.

Posle deset meseci ovog rata, na kojim su pozicijama Rusija i Ukrajina danas? Je li pre februara moć Rusije bila precenjena, a hrabrost Ukrajine potcenjena?

- Sam Putin je potcenio Ukrajince. On nije smatrao da su Ukrajinci pravi narod, niti da je Ukrajina prava država. Verovao je da će prvim udarcem oboriti "izdajnički" režim u Kijevu, a da će ukrajinski narod oberučke prigrliti zajedništvo s Rusima. Zato je Ukrajinu u početku napao sa sličnim brojem vojnika kao Hrvatska Krajinu u "Oluji". Zato ne treba potcenjivati ruske snage i pored žalosnog utiska koji sada odaju. Zanimljivo je da su se Rusi donedavno uzdržavali od velikih uništavanja civilnih ciljeva. Setimo se da je NATO u Srbiji ranije u toku rata i surovije uništavao mostove, pruge, energetiku i to daleko od Kosova. Rusi još nisu bombardovali celu Ukrajinu. Verovatno se još nadaju da će Ukrajinci shvatiti da im je bolje s Rusima. Ukrajinci su isti onaj narod koji je, zajedno s Rusima, ostvario najveću pobedu u svetskoj istoriji - onu nad Hitlerom. Neverovatno tragičan sukob pravoslavne i slovenske braće. Umesto da zajedno s Rusima slave pobedu 1945. godine, Ukrajinci će se ubuduće najviše sećati rata protiv Rusa.

Kako biste ukratko ocenili ponašanje i držanje ruskog predsednika Vladimira Putina?

- Putin je rekao kako je na ulicama Lenjingrada naučio da, ako kreće tuča, bolje je da udari prvi. Prvi problem je u tome što protivnik nije pao. Izgleda da Putinu i Patruševu, njegovom glavnom savetniku za bezbednost, niko nije smeo da kaže u kakvom je lošem stanju vojska. Drugi Putinov problem je što on, nadahnut Duginom, Iljinom i ostalim konzervativcima, veruje da treba da bude vođa nezapadnog sveta protiv trulog, materijalističkog i nemoralnog Zapada.

A držanje lidera Ukrajine Volodimira Zelenskog?

- Zelenskog su svi potcenjivali, jer je glumac i komičar. Zaboravili su Regana, koji je bio još slabiji glumac, a jedan od najuspešnijih američkih predsednika. Glumci bolje od bilo koga osećaju "publiku". U slučaju Zelenskog, to je međunarodna javnost. Osim toga, oni su odlični improvizatori. A ovakve vanredne situacije iziskuju dosta improvizacije. Ali sada je u opasnosti da preglumi i preigra.

Je li previše optimistično očekivati kakav-takav mir u 2023?

- Umesto brze specijalne operacije, rat se pretvorio u borbu iscrpljivanja. Sada više ne liči ni na Zimski rat SSSR i Finske, u kome su Finci dobrano namučili Crvenu armiju. Sve više liči na iračko-iranski rat, u kom su takođe ginule desetine hiljada ljudi radi malih graničnih pomeranja. Možda je sada cilj Rusije promenjen. Putin možda želi da Ukrajinu, ako već ne može da je povrati u svoju sferu, oslabi do ivice samostalnog opstanka. Onda bi se možda prelazak Ukrajine na zapadnu stranu pretvorio u Pirovu pobedu NATO pakta. Pre rata je Ukrajina bila druga evropska zemlja po siromaštvu, posle Moldavije. Tako velika, a tako razorena zemlja biće veliki teret za škrte administracije u Vašingtonu i Briselu. Druga prepreka miru je euforija koja je zavladala u Kijevu, Vašingtonu, Briselu i Londonu. Oni bi sada da zgaze Rusiju. I Kisindžer i Miršajmer, najveći znalci tzv. realne škole diplomatije, smatraju da Rusija ne sme biti previše ponižena, jer bi slom Rusije mogao da je ekstremizuje do neverovatnih razmera. Uostalom, setimo se Vajmarske republike i dokle je dovelo osećanje poniženosti kod Nemaca.

Da li je u toku nova preraspodela svetske moći? I gde je tu Kina?

- Mogli bi da današnje stanje uporedimo sa antičkom Grčkom. Višedecenijsko suparništvo Atine i Sparte oslabilo je obe države. Na kraju se uzdigla Makedonija, zemlja izvan tadašnjeg grčkog sveta. Tako je i Kina, zemlja izvan evropskog sveta. Oslabljena Rusija privredni spas nalazi u sve jačem kineskom zagrljaju. Po industrijskoj proizvodnji, Kina je jača ili će uskoro to biti od SAD i EU zajedno. Rast Indije, Vijetnama i Indonezije je takođe spektakularan. Ali reč je o zemljama s drugačijim političkim i društvenim normama od Evrope i Amerike. Svet kojim privredno dominiraju Kina i Indija, a demografski Afrika biće drugačiji od današnjeg sveta. U tom svetu će opasti značaj Zapadnog Balkana. Ceo region imaće manje stanovnika od Lagosa ili Kaira. Najveći broj mladih, siromašnih ljudi živeće u Africi. Za EU biće važno da ojača države na afričkom putu migranata. Tako da će Maroko, Alžir, Tunis, možda i Egipat i Libija dobiti veći značaj u evropskoj spoljnoj politici od nas ovde. To padanje u zapećak istorije ne mora da bude loše. Finska i Island su bili daleko od svih glavnih tokova, a gledajte ih danas.

Narednu godinu mnogi vide kao vrlo važnu za rešavanje kosovskog pitanja. No, da li se može očekivati veliki pomak na tom polju ako imamo u vidu da je stanje na terenu, reklo bi se, nikad teže, da dijaloga Beograda i Prištine gotovo da i nema, da vrh EU umnogome toleriše radikalne poteze režima kosovskog premijera Aljbina Kurtija...?

- EU se ponaša kao neprincipijelna učiteljica. Kada najgore dete, Kurti, napravi neki belaj, ona opominje obe strane, iako Srbija nije napravila nijednu provokaciju, nijedan ispad. Za EU i SAD kompromis je da Srbija pristane na sve zahteve Prištine. Za nagradu će nam dati vaučer koji ćemo možda moći da naplatimo za deceniju-dve. Nije čudo što je danas podrška za EU u Srbiji manja nego u vreme ratova i sankcija.

Sve su češće ocene da kosovsko pitanje može da se reši samo ako ključnu reč preuzme Amerika...

- Idealno bi bilo da se kosovsko pitanje vrati u UN. Međutim, odnosi Zapada sa jedne, i Kine i Rusije sa druge strane, tako su loši da ne možemo da zamislimo njihovu konstruktivnu saradnju, recimo, u Savetu bezbednosti.

Otvoreno o nesuglasicama sa direktorom državnog Arhiva Srbije

Perišić da održi javni čas arhivistike

Vi lično godinu završavate nesuglasicama s direktorom Arhiva Srbije Miroslavom Perišićem, koji vam je zamerio što ste hvalili knjigu hrvatskog istoričara o Golom otoku. Na to ste odgovorili tvrdnjom da Perišić otežava rad istraživačima, da se teško dolazi do dokumenata, da se oni zatamnjuju i kad to nije neophodno... Šta je, u stvari, u pozadini svega?

- Ja sam za dogovor i otvorenost u duhu izborne parole „Evo ruke“ Perišiću najmilije partije - Nove demokratije. Predlažem da se pozovu direktori arhiva Bugarske, Slovenije i Severne Makedonije. Ne i Hrvatske, jer je Miroslav Perišić napisao da tamošnji arhivi vode ustašku politiku. Onda direktor Perišić treba da njima, kao i domaćim medijima i istraživačima održi javni čas arhivistike. Mora da im objasni kako svi oni greše. Naime, tamo se dokumenta komunističke tajne policije starija od 30 godina mogu fotografisati, fotokopirati i koristiti bez ikakvih intervencija nadležnih. Postoje nedostupna dokumenta u svim zemljama, ali o tome odlučuju institucije koje su tvorci dokumenta, a ne službenici arhiva. Kada Perišić pokaže da su naši istraživači i arhivisti skoro svih bivših komunističkih zemalja neznalice, prvi ću krenuti da zatamnjujem imena u dokumentima koje istraživači žele da fotokopiraju. Lično ću im oduzimati foto-aparate i mobilne telefone.

B. K.