Kada je, pre više od jedne decenije, stigla odluka Brisela da ukida vize Srbiji za putovanja u zemlje Evropske unije, podrška naših građana evrointegracijama bila je na maksimumu odnosno iznad 70 odsto!
Vremenom, ona je varirala, a pad se najviše primetio kada su izručeni haški optuženici.
Na istraživanjima od pre godinu i dve, građani su pokazali skepsu prema ulasku u EU, a na poslednjem istraživanju koje je uradilo Ministarstvo za evropske integracije, dve trećine ljudi podržava reforme u državi, ali ne i samo pridruživanje najuticajnijoj evropskoj porodici.
Tačnije - ako bi pitanje na referendumu danas glasilo: "Da li ste za ulazak Srbije u Evropsku uniju?", 43 odsto građana bi odgovorilo "da", protiv bi bilo 32 odsto, 13 odsto ne bi uopšte glasalo, dok se 12 odsto građana izjasnilo da ne zna šta bi odgovorilo na postavljeno pitanje.
Iako jeste zabeležen pad podrške za članstvo, ocene su da on ipak nije onoliki koliki se očekivao, u okolnostima rata u Ukrajini, krizi, i čestim kritikama u javnosti na račun integracija. Zanimljivo je da Srbi i dalje u anketama vrlo verno biraju Nemačku za zemlju u kojoj bi voleli da žive i rade, a na primer Rusiju gotovo i da ne pominju u tom kontekstu, niti vide svoju decu da se u toj zemlji školuju.
Gosti Usijanja bili su Aleksandra Kolaković, viša naučna saradnica na Institutu za političke studije, i Dimitrije Milić, politikolog iz organizacije Novi treći put.
Oni su se dotakli ovih analiza i otkrili šta je to što najviše građane Srbije odvlači od EU.
- Postoji nedovoljna informisanost koji su to benefiti EU. Pogotovo među starijom populacijom koja ne zna osnovne principe funkcionisanja u EU. Generalno znamo da među mladima raste popularnost EU i to su oni koji zapravo odlaze u te zemlje da bi živeli. Oni najviše žele, pored ekonomske sigurnosti, žele sistem koji funkcioniše. EU se stalno menja i razvija - rekla je Kolaković.
- Naša organizacija se bavila istraživanjem koje se tiču i ove teme. Ukupno 4 u dvomesečnim periodima i dobili smo malo pesimističnije brojke nego što je dobilo Ministarstvo. Imali smo relativno izjednačen odnos protivnika i ovih koji su za. Pitanje je bilo da se sutra održava referendum kako bi ste glasali. Odgovori su bili sigurno da, sigurno ne, verovatno da i verovatno ne. Kada se sabralo odnos je bilo 52% za da i 48% za ne. Međutim, ono što građani prepoznaju što ranije nije bio slučaj je nivo ekonomske saradnje sa EU u smislu kada postavite pitanje građanima ko je trgovinski partner Srbije broj 1 3/4 kaže EU. Ranije su visoko rangirali Rusiju i Kinu - istakao je Milić.
- Dugo se već govori o tom zamornom procesu evrointergracija za sve zemlje Zapadnog Balkana. Građani uvek žele neka instant rešenja. Uvek smo očekivali te neke datume pristupanja, međutim proces pristupanja zahteva i političke i tehničke momente. Stav naših građana ako govorimo o Rusiji i vezanošću za Rusiju je na neki način romansirana i istorijska percepcija utiče na formiranje tih nekih stavova. Zaboravlja se da su naši preci upravo težili da se predstave porodici razvijenijih evropskih naroda - navela je Kolaković.
Gosti su se takođe složili da će broj građana u narednom periodu koji žele da uđu EU biti veći.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
