U dvorištu Vlade Republike Srbije u sredu, 12. marta 2003. u 12.25 ubijen je premijer Zoran Đinđić. Svedoci govore da su se čula dva pucnja i jedan vrisak. U izuzetno teškom stanju Zoran Đinđić je prebačen u Kliničko-bolnički centar. Dve hirurške ekipe obavile su kompleksnu operaciju. U 13.30 časova konstatovana je klinička smrt demokratski izabranog premijera, Vlada Srbije je uvela je vanredno stanje.

Atentat je izvršio Zvezdan Jovanović, pripadnik Jedinice za specijalne operacije, sa prozora kancelarije 55 na drugom spratu zgrade Zavoda za fotogrametriju u Ulici admirala Geprata 14.

U zgradi Zavoda, u trenutku ubistva, nalazili su se i Aleksandar Simović i Ninoslav Konstantinović, dok su se ispred zgrade, u automobilu, nalazili Sretko Kalinić i Mile Luković. Vozač atentatora bio je Vladimir Milisavljević zvani Budala koji ih je čekao ispred zgrade u automobilu dok je Milan Jurišić čuvao parking ispred zgrade. Istovremeno, Miloš Simović je prenosio informacije o kretanju premijera koje mu je dostavljao Branislav Bezarević, pripadnik Službe državne bezbednosti, a Dušan Krsmanović je bio parkiran u blizini raskrsnice Nemanjine ulice i Ulice kneza Miloša, odakle je izveštavao o dolasku kolone automobila u kojoj je bio premijer Đinđić. Pored toga, u zasebnom vozilu su, oko kvarta u kojem je zgrada Vlade, kružili Saša Pejaković i Dušan Spasojević zvani Šiptar, svi pripadnici zemusnkog klana. Koja je politička pozadina atentata? Da li je zemunski klan kao kriminalna organizacija bio sposoban da ubije premijera bez podrške JSO? Do kakvih promena u resoru tadašnje državne bezbednosti je došlo pre samog atentata na premijera? Gosti: Zoran Živković najlbiži saradniik i prijatelj Zorana Đinđića, savezni ministar policije (2000-2003. godine)

Mijat Lakićević publicista, novinar i urednik "Novog magazina"

urednica i voditeljka Jelena Pejović

Promo