Vanredni parlamentarni izbori, koji bi bili održani do kraja ove ili najkasnije na proleće sledeće godine, ponovo su tema u političkoj javnosti, a šanse da se oni zaista i održe sve su veće i prilično realne, ocena je analitičara.
Eskalacija krize na Kosovu i Metohiji, te sve žešći pritisci Zapada i EU da se što pre reši kosovsko pitanje i stavi tačka na dijalog, neki su od razloga za ranije održavanje izbora, ocenjuju naši sagovornici, uz objašnjenje da bi tako Vlada dobila potvrdu legitimiteta kod naroda za politiku koju sprovodi o najvažnijim pitanjima.
Kao da će sutra
Mogućnost održavanja vanrednih parlamentarnih izbora ove godine nije odbacila ni premijerka Srbije Ana Brnabić.
- Ne znam da li će biti izbora, radim kao što i svi iz SNS radimo tako kao da će izbori biti sutra, da u svakom trenutku ne možemo da se postidimo da izađemo pred svoje građane i pokažemo šta smo radili i koji su nam rezultati, ali istovremeno i kao da će biti u redovnom roku. Bez obzira na bilo kakve izbore dajemo sve od sebe svaki dan da Srbija ide napred - rekla je premijerka.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković za Kurir kaže da su parlamentarni izbori mogući i sve izvesniji.
- Nakon najave formiranja pokreta, u čijem su središtu Vučić i SNS, izbori prestaju da budu spekulacija, već praktična mogućnost. Vremenski i politički, logično je i da budu zajedno parlamentarni i lokalni, možda i beogradski - kaže Stanković.
Procene
Izbora, ukazuje, neće biti zato što to hoće opozicija, jer ona, kako kaže, nema dovoljno resursa za pritisak na vlast.
- Izbora će biti ako to proceni vlast, tačnije predsednik Vučić. Kriza na Kosovu ili kriza u pregovorima sa Albancima i EU je važniji faktor od želja opozicije. Tako da raste verovatnoća, ali još uvek nije zasigurno kada će biti, kao i koja je forma izbora u igri, ali da su izbori mogući, mogući su - smatra on.
Stanković kaže i da je trenutno teško proceniti ko ima kakve šanse na izborima.
- Teško je proceniti jer je nepoznato vreme održavanja, u periodu od godinu dana teško je očekivati neke bitnije promene u rejtingu. Ali teško je to utvrditi bez datuma održavanja, aktera, glavnih tema i kampanje - konstatovao je.
Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, ne odbacuje mogućnost da parlamentarni izbori budu ove godine, ali smatra da se ipak mogu očekivati sledeće.
- Nije izvesno hoće li biti ove ili sledeće, ali je SNS ostavio prostor da budu sledeće godine. Pre svega zato što je već oročen mandat izvršne vlasti i jasno je da aktuelni ministar odbrane Miloš Vučević treba da bude naredni premijer. Takođe, 2024. su redovni lokalni pokrajinski izbori, a deluje da SNS voli da spoji lokalne izbore s vanrednim parlamentarnim izborima - kazao je Klačar.
Ocenio je i da bi izlazak Narodnog pokreta, čije je formiranje Vučić najavio, na izbore imao dobre i stabilne rezultate.
Inače, i opozicija priželjkuje izbore, pa je tako lider SSP Dragan Đilas poručio da očekuje i parlamentarne i beogradske i lokalne izbore do kraja godine.
Istraživanje "Faktor plusa" Za SNS 46 odsto, Jeremić i Ponoš ispod cenzusa
Prema poslednjem istraživanju "Faktor plusa", koje je objavljeno sredinom februara, SNS trenutno ima podršku 46 odsto građana, a SPS 10,8 procenata. Na trećem mestu je SSP sa 7,1 odsto podrške, a na četvrtom koalicija NADA sa 4,7 procenata. Da se danas održavaju parlamentarni izbori, cenzus od tri odsto prešli bi još Zavetnici, pokret Ne davimo Beograd i Dveri.
Ispod cenzusa ostali bi Narodna stranka Vuka Jeremića sa 2,7 odsto glasova i pokret Srce Zdravka Ponoša sa 2,2 procenata, koliko bi imala i koalicija "Zajedno za Srbiju - Ekološki ustanak".
I. Ž./
NE PROPUSTITE
