PRIŠTINA POČELA OFANZIVU KA ČLANSTVU U EU I NATO! Stručnjaci: U dogledno vreme nema ništa od toga, a evo i zašto!

Očigledno na krilima svojevrsne pobede u Savetu Evrope i preskakanja još jedne stepenice ka članstvu u toj instituciji, Priština je i zvanično otvorila karte i poručila da sad juriša ka vratima NATO i EU. Kosovska predsednica Vjosa Osmani izjavila je da je sledeći cilj Kosova članstvo u ove dve organizacije, a premijer Aljbin Kurti je upravo tim povodom u Švedsku poslao svog zamenika Besnika Bisljimija. Tema sastanaka u Stokholmu je razmatranje zahteva Kosova za članstvo u EU tokom švedskog predsedavanja Savetom Unije.

Pritisci

Ipak, Priština je zbog pet država koje ne priznaju kosovsku nezavisnost i dalje daleko od dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, dok je situacija sa NATO izvesnija, ali takođe s preprekama, objašnjavaju sagovornici Kurira. Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže da je procena zapadnih saveznika Prištine da Kosovo može lakše da uđe u NATO nego u UN, ali da i na tom putu nema čistog prolaza.

- Pošto Vašingtonska povelja iz 1949. o osnivanju NATO ne precizira obavezu da je za članstvo u Alijansi neophodno imati članstvo u UN, procena zapadnih partnera i kosovskih vlasti je da će Kosovo lakše postati članica NATO nego UN, jer se tu neće suočiti s vetom Rusije ili Kine. Ali pošto je za članstvo u NATO potreban konsenzus svih članica saveza, i pošto postoje četiri članice koje ne priznaju državnost Kosova, nema garancija da će se to dogoditi u dogledno vreme, uprkos pritiscima na te četiri zemlje - objašnjava naša sagovornica.

Kako kaže, slična situacija je i s napretkom Kosova u evropskim integracijama:

- Iako je u decembru prošle godine Kosovo podnelo aplikaciju za članstvo, o njoj se do danas nije raspravljalo u Savetu ministara, jer pet članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova. Do daljeg, Kosovo ostaje potencijalni kandidat za članstvo u EU.

Dug put

I Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja ocenjuje za Kurir da je Priština daleko od završenog posla.

- Predstavnici privremenih vlasti u Prištini nalaze se u diplomatskoj ofanzivi i apliciranje za članstvo u mnogim međunarodnim organizacijama ima cilj da ojača njihovu pregovaračku poziciju pred nastavak niza razgovora koji nas očekuju u narednim mesecima. Za otvaranje pregovora sa EU još uvek je potrebna saglasnost svih država članica, a znamo da pet država ne priznaje nezavisnost Kosova, dok je, na primer, pozicioniranje Mađarske po pitanju otpočinjanja pregovora Kosova sa EU nepoznanica - naglašava on.

Perišić upozorava i da su sve države EU prihvatile francusko-nemački plan, što može da znači da te države neće blokirati otvaranje pregovora.

- Takođe vidimo da Grčka i Slovačka nisu glasale protiv ulaska Kosova u Savet Evrope, što pokazuje njihovu promenu stava o pitanju nezavisnosti Kosova. Ipak, treba znati da je dug put od otvaranja pregovora i dobijanja statusa kandidata do punopravnog članstva i da taj proces traje najmanje 10 do 15 godina. S druge strane, čini se da je ulazak Kosova u NATO izvesniji, jer NATO ne želi novu krizu u vezi s prijemom novih članica, kao što je bio slučaj sa Švedskom i Finskom, a takođe, BRIKS kao protivteža NATO jača kroz sve bližu saradnju država unutar tog saveza, ali i kroz želju 13 novih država koje će aplicirati da postanu deo te zajednice - objašnjava naš sagovornik.

Bjern Berge

Savet Evrope otvoren za sve

Zamenik generalnog sekretara Saveta Evrope Bjern Berge kaže da, posle odluke Komiteta ministara SE da prosledi zahtev Kosova za članstvo u Parlamentarnoj skupštini na davanje mišljenja, procedura prijema u tu organizaciju može da traje do dve godine, prenose Reporteri. Na pitanje da li u SE postoji volja za prijem novog člana, Berge je naglasio da je ta organizacija "u principu otvorena za sve evropske zemlje".

Vjosa Osmani ponovo optužuje

Bojkot izbora je posledica zastrašivanja iz Beograda

Kosovska predsednica Vjosa Osmani izjavila je da Srbi nisu svojom voljom bojkotovali prošlonedeljne lokalne izbore na severu Kosova, već da je to posledica zastrašivanja i nasilja orkestriranog iz Beograda.

- Ovo nije bio dobrovoljni bojkot lokalnih Srba. Ovo je bio bojkot koji se desio zbog pretnji, zastrašivanja i nasilja orkestriranog iz Beograda, a sprovodile su ga nelegalne i kriminalne strukture kojima upravljaju ljudi, Srbi, koji su na crnoj listi SAD i Velike Britanije - rekla je Osmanijeva makedonskoj televiziji Telma.

Kurir.rs