Dragiša Mijačić je direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj i doktorant na Univerzitetu u Holandiji. Tamo se bavi istraživanjem uticaja različitih oblika decentralizacije na upravljanje politikama ekonomskog razvoja.
Mijačić je magistrirao u Trentu u oblasti studija lokalnog i regionalnog razvoja.
Unakrsno sa akademskom karijerom, ima više od decenije iskustva u radu kao istaživač i konsultant za mnoge međunarodne organizacije i domaće institucije.
Problem Kosova je prisutan, Briselski sporazum nikako da se sprovede u praksu, a Srbi mesecima žive pod terorom Kurtijevog režima, koji od svojih saradnika ima vetar u leđa za nedela.
Takođe, mnogi analitičari spekulišu da bi kraj rata u Ukrajini mogao da utiče na problem Kosova i Metohije.
Dragiša Mijačić je upravo analizirao tu temu u emisiji "Crveni karton" kod autora i voditelja Svetislava Basare.
Prvo je spomenuo koliko je realna nada da će se čekanjem ishoda rata u Ukrajini, rešiti povoljno naš problem na Kosovu.
- Nimalo nije realna. Uticaj Rusije na ovom prostoru, u vojnoj pomoći i političke podrške na Kosovu je ravan nuli. Verujem da ima dosta ljudi koji veruju u takve stvari i žao mi je što ću da ih razočaram. Nema šanse da se to desi, čak i ako Rusi dobiju rat. Politika nije disciplina koja veruje u bajke i mitove iz prošlosti. Morate se ponašati racionalno, a to je sasvim drugačije. Mislim da se Rusija ne bavi nešto puno ovim prostorom - započeo je Mijačić, pa nastavio:
- Ne vidim ni neki veliki ruski uticaj ovde. Možda u narodu i medijima, ali nemate to pretočeno u neke političke ciljeve niti u neku političku snagu. Desnica je počela da raste, bilo je i očekivano, ali ne vidim da ruski uticaj toliko velik da može da izazove neke velike političke promene ili nestabilnost na ovom prostoru. Rusi Kosovom žele da trguju za svoje interese na Krimu, ostalih okupiranih područja i zato se njima ne sviđa da se išta reši na Kosovu.
Potom se osvrnuo na scenario ako Ukrajina izgubi rat i Rusija se dogovori sa Amerikom da prizna Kosovo u zamenu za priznavanje okupiranih teritorija u Ukrajini.
- Tome se Rusi nadaju, ali kriza na Kosovu je mnogo starija od ukrajinske i može da se reši i pre, a izvesnije i nakon ukrajinskog rata koji može jako dugo da traje. To su paralelni procesi da se prave bilo kakvi kompromisi s Rusijom u trbuhu političkog zapada. Neki i dalje imaju nade da će Rusija procvetati kao svetska sila, a nada umire poslednja. Rusi su nuklearna sila, ali da li je vojna i ekonomska, čini mi se da su stvari u stagnaciji na ovim poljima. Možemo reći da je Rusija pokrenula rat preventivno plašeći se od ekspanzije NATO na istok. Putevi do Moskve vode preko Ukrajine, počev od Napoleona preko nacističke Nemačke - rekao je Mijačić, pa nastavio:
- Ruski strah je bio opravdan, ali ako pričamo o vojnim uspesima, ovaj rat se otegao na više od godinu dana, a ishodi su mogići u oba pravca. Rusija ne može da dozvoli da izađe kao potpuni gubitnik, ali pitanje je ima li resusra da savlada okupirane teritorije. Ako je i Americi i Kini u interesu što skotiji kraj rata, bojim se da ta brzina neće ići u korist Rusije. Rusiji jedino ide u prilog da se sadašnja linija fronta prizna makar kao privremena granica sa Ukrajinom. Ali to neće ni Ukrajina ni zapad.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
