Danima javnost govori o britanskoj političarki Ališi Kerns, koja je postala poznata po svojim izjava u kojima optužuje Beograd i Srpsku pravoslavnu crkvu za stvaranje tenzija i nestabilnosti u regionu.
Njene optužbe su dokazane kao lažne.
U svetlu jučerašnjeg obraćanja predsednika Aleksandra Vučića, koji se tom prilikom i osvrnuo na optužbe i nagađanja britanske političarke, osvrnućemo se na to ko je ona i na koji način je došla na trenutnu poziciju.
Ališa Aleksandra Marta Kerns rođena je 11. novembra 1987. godine u Kembridžširu, u kome se zadržala dok nije završila i čuveni univerzitet, Kembridž, po kome regija nosi i ime, 2009. godine, diplomiravši na temu društvenih i političkih nauka.
Prošavši radni staž kroz različita ministarstva Ujedinjenog Kraljevstva, pre svega odbrane i pravde, 2019. godine postigla je svoj najveći uspeh do tad, time što je, kao članica Konzervativne partije, postala poslanik britanskog parlamenta, predstavljajući regiju Ratlend i Melton.
Dana 12. oktobra 2022. postaje predsednica Komiteta za međunarodne poslove, u sklopu britanskog parlamenta, čija je članica bila još od 2020. godine.
Od samog početka njenog predvođenja tog komiteta, ona je otvoreno govorila o Srbiji i Republici Srpskoj kao agresorima i faktoru nestabilnosti na Zapadnom Balkanu.
Prvog februara ove godine, Kerns je izjavila sledeće:
- Može li Vlada (Ujedinjenog Kraljevstva) potvrditi da se protivi ušančenju etno-nacionalizma na Balkanu? I da li ćemo, u tom smislu, sprečiti Republiku Srpsku da uzima novac iz Londonske berze, zato što se koristi isključivo za finansiranje secesionističkih planova i ambicija.
Ona ne krije da podržava nezavisnost i suverenitet privremenih institucija u Prištini.
- Pozivam Vladu da jasno stavi do znanja da Ujedinjeno Kraljevstvo stoji uz teritorijalni suverenitet i demokratiju Kosova. Da bismo to uradili, moramo da proširimo mandat KFOR-a kako bismo osigurali proaktivniji pristup u borbi protiv krijumčarenja oružja. Moramo osigurati pravičnost i poduzeti mjere potrebne za vođenje smislene politike diplomatije odvraćanja - rekla je.
Takođe je, u svom govoru, tokom debate u britanskom parlamentu, 4. jula izjavila da je "ono što se dešava na Kosovu rezultat 18-mesečnog mešanja Beograda u lokalne izbore". Tom prilikom je i dodala:
- ...Rekli su kosovskim Srbima da ne učestvuju u izborima, koji su bili pošteni i slobodni, ali ne... naravno da nije bilo prisustva, niti učešća, jer im je Vučić tako naložio - kazala je Kerns.
Ona je sklona i optužbama na račun srpske policije i SPC, uprkos suprotnim dokazima.
- Zato je bezbednosna slika tako surova. Predugo nismo uspevali da prozovemo naoružane srpske milicije koje deluju na severu Kosova. U Vladi su svesni, sa vojnicima koji su se tek vratili sa služenja u Kforu, da se oružje švercuje preko granice u pravoslavne crkve kolima hitne pomoći. Kada naše trupe pokušaju da dobiju dozvolu da odu po njih, dozvole traju predugo. Do trenutka kada se nabavi dozvola, gle iznenađenja, hitna pomoć se pojavi u crkvi i ponovo izvadi oružje - njeno je uverenje.
Njena velika zamerka je i srpska neutralnost po pitanju sukoba između Ruske Federacije i Ukrajine.
- Bez obzira na naš neuspeh, moramo biti jaki. Ne samo da Srbija nedavno nije bila uz nas po pitanju Ukrajine, već je u septembru potpisala spoljno-politički sporazum sa Putinom. Zašto očajnički trčimo okolo iza nekoga ko prihvata autokratiju iz dana u dan? Ranjivi su naši demokratski partneri koji ispunjavaju obaveze koje smo postavili. Tražili smo od Bosne i Kosova da budu demokratski, prate pridruživanje EU i krenu ka ulasku u NATO. Oni to rade, a mi ih kažnjavamo bez kazne za Srbiju - zaključila je predstavnica Ratlenda i Meltona.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs
