Neporecive činjenice su ove: na predlog opozicije, u Narodnoj skupštini je formiran Anketni odbor koji treba da utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u OŠ "Vladislav Ribnikar" i na teritoriji Smedereva i Mladenovca, a za njegovu predsednicu izabrana je Marinika Tepić.
Pravnici u Srbiji, u ogromnoj većini - manjinu predstavljaju jastrebovi opozicije - usprotivili su se radu ovog odbora, iznoseći činjenice da bi on mogao značajno da ugrozi tužilačku istragu, i da bi bilo "kontraproduktivno" i "loše za dokazni postupak" da istovremeno traju tužilačka i parlamentarna istraga.
Konstatovano je i da je za ozbiljnu raspravu o ovim temema potreban ozbiljan multidisciplinarni tim koji bi obuhvatio i psihologe, pedagoge, razne stručnjake, a na kraju krajeva, opšti je stav pravnika, pravda se utvrđuje na sudu, a ne na sednicama skupštinskog Anketnog odbora...
Ali postoji i činjenica nad činjenicama: radu skupštinskog Anketnog odbora protive se roditelji dece ubijene u "Ribnikaru"! Prvo, jer žele da se istraga Tužilaštva o okolnostima u kojima su stradali njihovi najmiliji odvija bez upliva politike, i drugo: boje se da članovi Odbora neće imati suviše obzira prema činjenici da se radi o maloletnim osobama i da će se u javnosti pojaviti veliki deo dokumentacije što će obesmisliti sudski postupak.
Uvažavajući mišljenja pravnika i, pre svega, želje porodica žrtava, Narodna skupština juče je donela odluku o prestanku rada Anketnog odbora. Rekao bi čovek da su stvari vraćene na svoje mesto.
Ali, ne!
Deo opozicije ne odustaje - oni najavljaju nastavak rada svog Odbora... bez obzira na posledice!
Marinika Tepić izjavila je "da razume bol roditelja ubijene dece" ali "da niko nema tapiju na bol"!
Kao, boli roditelje smrt njihove dece, ali zašto niko ne pita koliko nju bole uzastopni neuspesi u politici! Posle kažu da svi ljudi imaju srce, i da bez srca ne može da se živi! Može, i bez srca i bez stida! Jer, još je rekla da je dužnost poslanika da odgovore na veliku krizu koja je ubistvima nastala.
U sličnom tonu govorili su i drugi: žao im je žrtava i njihovih roditellja, ali dužnost je jača od saosećanja. Neki su dodavali i da će im roditelji jednog dana biti zahvalni!
Koliko je zločina u istoriji do sada počinjeno i koliko je bola naneto u ime višeg cilja, u ime dužnosti!
Dečak Pavel Morozov prijavio je KGB-u svoje roditelje da ogovaraju Staljina, i tako ih oterao u smrt, jer je to bila dužnost pionira. Svetozar Vukmanović Tempo dozvolio je da mu partizani streljaju rođenog brata, jer je tako nalagala dužnost revolucionara... Odbrana svih optuženih nacista u Nirnbergu zasnivala se na "vršenju dužnosti"!
Neko bi mogao da nam zameri ovo poređenje. I možda bi i bio u pravu, da mi verujemo da se Marinika Tepić i ostali zaista pozivaju na dužnost. Ali, ne, oni prosto lažu! Za osećanje dužnosti neophodan uslov je postojanje uverenja, a glavni llikovi ove priče to nemaju!
Dužnost je, u njihovim istupanjima, samo obmana, samo izgovor da po svaku cenu nastave rad Anketnog odbora i time u drugom obliku nastave ono što im uličnim protestima nije uspelo - da se zloupotrebom dva masovna ubistva, dve tragedije, dva zločina, obračunaju sa aktuelnom vlašću u Srbiji.
Cinično zanemarujući volju roditelja žrtava, iako su se do sada predstavljali kao jedini njihovi zaštitnici i zastupnici, i bezočno se odričući svojih ljudskih obzira, oni bahato gaze preko dečjih grobova s jednim jedinim naumom koji im se u ovom trenutku čini kao put ka političkom trijumfu - naumu da pred Anketni odbor izvedu Aleksandra Vulina, Bratislava Gašića i najzad, Aleksandra Vučića, i prirede sveopšti politički cirkus, prema kojem će dosadašnje skupštinske sednice izgledati kao sesije u SANU.
Bol roditelja, na koji su oni svojevremeno samovlasno stavili tapiju organizujući protestne šetnje, sada im je smetnja. A od prvog dana im je bio samo maska za ostvarenje sebičnih političkih interesa, kao što sada gledamo u slučaju Anketnog odbora.
Mi, naravno, ne mislimo da branimo ove državne funkcionere, sigurno to umeju i sami. Ne nameravamo da se zalažemo ni za dostojanstvo Doma Narodne skupštine, odavno je nepovratno izgubljeno. I ne verujemo da će ovaj komentar bilo šta promeniti - bezumlje onih kojima ničija bol nije važna (iako je "razumeju") neograničeno je i može da se meri samo njihovom željom da se dokopaju vlasti.
Beležimo ove redove samo zbog potrebe da kažemo "ne!" beščašću, ubeđeni da nismo usamljeni u takvom stavu. Iako su oni drugi trenutno mnogo glasniji!
Kurir
NE PROPUSTITE
