Gazeći obavezujuće međunarodne sporazume i sopstvene zakonske regulative, vlasti u Prištini na sve načine pokušavaju da ugase MTS d. o. o., podružnicu Telekoma Srbija koja posluje na teritoriji Kosova i Metohije. Poslednji udar na MTS desio se u akciji verifikovanja dosijea u tamošnjoj Agenciji za registraciju preduzeća (ARBK), koju je kosovski premijer poveo kao svojevrsni lov na sve što ima makar i prizvuk srpskog.
Razoran ishod
Odluka ARBK da oduzme licencu MTS, za koju Telekom Srbija upozorava da nema nikakvo pravno utemeljenje i protivrečna je principima vladavine prava i postojećim sporazumima između Beograda, Prištine i EU, samo je deo šireg regulatornog progona koji trpi ova kompanija. Prištinske vlasti osmislile su čitav niz napada na MTS, koji su sračunati na to da u kratkom vremenskom periodu mogu da donesu razorne ishode po samu kompaniju - da je finansijski iscrpe apsurdnim kaznama, pa i nateraju na prestanak rada na Kosovu i Metohiji.
Međutim, slučaj progona MTS na Kosovu i Metohiji narasta do znatno ozbiljnijeg problema koji bi mogao da se iz ekonomske sfere prelije na političku. Naime, ukoliko se nastave pravno neutemeljeni ataci na poslovanje ove kompanije, čiji je vlasnik srpski Telekom, sasvim je moguće da ta tema bude problematična i za nastavak dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem Brisela. Takva opasnost sasvim je realna, s obzirom na to da je MTS d. o. o. lokalno preduzeće u Kosovskoj Mitrovici osnovano kao rezultat briselskih sporazuma i posluje u potpunosti u skladu s lokalnim zakonodavstvom.
Udari na svim frontovima
Uprkos tome, MTS je poslednjih meseci na meti različitih institucija u Prištini, što čini ovaj poslednji slučaj oduzimanja licence delom šireg regulatornog progona. Prvi udar desio se krajem prošle godine, kada je prištinski regulator za telekomunikacije (ARKEP), na zahtev Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva privrede, tražio od MTS da pošalje tekstualne poruke (SMS) samo stanovništvu srpskog govornog područja u vezi s registracijom registarskih tablica. MTS je bio kažnjen, iako je Priština bila u obavezi da se uzdrži od izricanja kazni za tablice, inače pitanja koje treba da se reši u dijalogu. ARKEP je u istom periodu isključio MTS sa aukcije za 5G mrežu, pozivajući se na njegovu teritorijalno ograničenu licencu, čime se ometa razvoj poslovanja ove kompanije na tržištu telekomunikacija. Da bi naudile MTS, prištinske vlasti su i u ovom slučaju pogazile i sopstveno zakonodavstvo, prema kojem se teritorijalno ograničena licenca ne može koristiti kao pravni osnov za odbijanje u dodeli frekvencija.
U proterivanju Telekomove kompanije s područja Kosova i Metohije Kurti se služio i hapšenjem zaposlenih, pa je tako i dalje u postupku slučaj radnika MTS Uroša Vukašinovića, koga je Kosovska policija u junu ove godine uhapsila pod optužbom da je napao novinare u Leposaviću. Vukašinović je bio u zatvoru 30 dana i pušten je uz kauciju u julu. Napadi su stizali i na teren medijskog sadržaja, o čemu svedoči pismo koje je u julu 2023. poslala Nezavisna komisija za medije (IMC) na adrese TV kablovskih operatera MTS i Herc International, koji je takođe deo grupe Telekom Srbija. U dopisu, u koji je Kurir imao uvid, navodi se da je utvrđeno da je jedan srpski kanal emitovao neprikladan sadržaj koji bi mogao da ugrozi nacionalnu i javnu bezbednost, kao i teritorijalni integritet. Bez obzira na to što su Telekomove firme distributeri, ali ne i kreatori medijskog sadržaja, pomenuta komisija ih je upozorila da će narediti uklanjanje spornog kanala ukoliko se ne bude pridržavao kosovskog zakonodavstva.
Avgust je doneo samo novi frontalni napad Kurtija na Telekom - 4. avgusta Agencija za registraciju preduzeća donosi odluku o oduzimanju licence MTS, što je pravni nonsens u svim uređenim društvima i suprotno evropskim standardima, o čemu je Kurir prethodnih dana pisao. Jer gašenje preduzeća ne može biti izvršeno bez odluke suda. Međutim, Kurti je namerno gurnuo Telekom u zamršene hodnike svoje birokratije, umesto na sudski teren, jer dobro zna da mu takva ilegalna akcija nikada ne bi prošla na sudu.
Nesigurne investicije
Istu administrativnu torturu Kurtija pretrpela je nedavno i medijska kuća Klan Kosova, inače medij koji je izrazito opoziciono orijentisan. Ipak, ovo glasilo se spaslo gašenja zahvaljujući ogromnom pritisku javnosti. Ona je jednostavno ustala protiv odluke kosovske vlade koja je u suprotnosti sa zakonom koji reguliše korporacije. Upravo to je isticao kosovski privredni advokat Ardi Šita kada je objašnjavao zašto je gašenje Klana Kosova skandalozan potez vlasti.
- Ovde imamo ozbiljan problem s tumačenjem i primenom zakonskih odredbi o korporacijama - upozorio je on tada za Glas Amerike.
I Ilir Ibrahimi iz Kosovskog poslovnog kluba, nezavisnog subjekta koji inače zastupa interese investitora, objašnjava da potezi poput onog u vezi s Klanom Kosova mogu smanjiti kosovsku ekonomsku perspektivu.
- Glavni problem s kojim se kosovska ekonomija suočava su unutrašnji napadi vlade na nju. Ako ove velike korporacije odu i odluče da investiraju negde drugde, onda će kosovska ekonomija propasti - upozorio je on za Glas Amerike.
Slučaj gašenja MTS, odnosno isterivanje Telekoma Srbija s kosovskog tržišta, jedan je od baš takvih poteza na koje upozoravaju brojni stručnjaci kada govore o problemima stabilnih investicija na teritoriji Kosova i Metohije.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
