KOLIKO JE BRIKS STREPNJA ZA ZAPAD, A KOLIKO EKONOMSKA ŠANSA ZA SRBIJU? Mesto malih država u velikim savezima

Samit Briksa u Johanezburgu 15. je po redu, ali se prati s nikad većom pažnjom javnosti zbog ambicije da postane kontrateža kolektivnom zapadu. Zemlje okupljene u ovaj ekonomski i politički savez ne samo da čine trećinu globalne ekonomije i 40 odsto svetske populacije već najavljuju novi zamah i proširenje, s planom da do sredine 21. veka dosegnu polovinu globalne ekonomije.

Briks ima nesumnjiv potencijal da preokrene naglavačke dosadašnji svetski poredak, ali ga prate i različite neizvesnosti zbog kojih manje zemlje, poput Srbije, još vagaju svoje šanse.

Drugačiji svet

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nekoliko navrata je govorio da prati dešavanja u vezi s Briksom i upozoravao da će se desiti dramatične promene ukoliko u taj savez uđu Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i još neke zemlje. On je juče rekao da nije imao puno vremena da isprati šta se sve dešavalo na Samitu u Johanezburgu.

- Očigledno je da oni hoće da naprave izazov Grupi 7. Ima tu mnogo znakova pitanja, ali stvaraju se uslovi za stvaranje drugačijeg sveta, drugo neću da komentarišem - izjavio je Vučić.

Direktor Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić objašnjava za Kurir da je Briks neuporedivo labaviji savez od EU, ali da postepeno raste u nešto što će biti ozbiljan udar na svetski ekonomski poredak.

- U tom interregnumu Srbija treba da baštini jednu i drugu stranu i da se ponaša kao evropska zemlja, u okruženju EU, da bude usmerena na evroatlantski savez, da drži što bolje odnose s njima. S druge strane, zemlje Briksa su one koje nisu priznale Kosovo i to je za nas okruženje u kojem mi dobro plivamo i imamo dobru saradnju. Prirodno je da ćemo biti što je bliže moguće takvom savezu, da trgovinsku zavisnost od Evrope smanjimo saradnjom s Briksom. Zemlje Briksa pozitivno gledaju na Srbiju i cene naše napore da zadržimo političku nezavisnost. U narednom periodu sigurno ćemo s njima jačati relacije. Ne isključuje se da postanemo i deo toga u nekoj perspektivi. Za nas postoji ograničenje u smislu evropskih integracija i značajne dinamike saradnje sa EU, te sigurno nećemo žuriti da budemo formalni članovi, ali ćemo s pažnjom pratiti i analizirati šta nam je činiti na tom planu - ocenjuje naš sagovornik.

EU je naša adresa

Miletić napominje da se Srbija opredelila da bude vojno neutralna i politički nezavisna od bilo kog spoljnog uticaja i u tom smislu je uslovljena ekonomskom saradnjom. Zbog toga naša zemlja, kako kaže, mora da bude obazrivija i da održava što bolje odnose sa onima koji joj donose prosperitet, uprkos nekad i političkim nesuglasicama.

Novinar i politički komentator Milovan Jovanović ocenjuje za Kurir da Srbija ne treba da gleda na Briks kao na izvor velikih benefita, već da čvrsto drži kurs ka EU.

- Srbija ima za cilj da postane deo EU i tešnja saradnja s Briksom je u suprotnosti sa politikom Brisela. Učlanjenje u ovu organizaciju automatski isključuje članstvo u EU. Mi smo okruženi članicama NATO i EU i to je surova realnost. Dakle, male zemlje poput Srbije ne treba da gaje iluzije o Briksu u smislu da će članstvom u toj organizaciji ili nekom bližom i posebnom saradnjom stvoriti šansu i time ostvariti neke velike benefite. Bez obzira na to što su porasla očekivanja i želje određenog dela javnog mnjenja da će Briks biti alternativa G7 ili EU, to se nije dogodilo - naglašava naš sagovornik. Jovanović smatra da je rezultat ovog, kao i svakog prethodno sastanaka Briksa isti.

- Putin nije došao zbog mogućnosti hapšenja. Si nije održao govor. Napominjem da je Kina suočena s deflacijom i velikom nezaposlenošću mladih. Premijer Indije Modi je svoj govor i prisustvo na skupu iskoristio za izbornu kampanju. Male države treba da traže opipljive ekonomske benefite, a ne da se fokusiraju na populističke predstave - zaključuje Jovanović.

Koliko je veliki Briks

Pod jednim krovom 3,2 milijarde ljudi

Okosnicu Briksa čini ekonomski savez Rusije, Kine, Brazila, Južne Afrike i Indije. Danas je to savez koji okuplja čak 3,2 milijarde ljudi, naspram kolektivnog zapada, koji je ispod milijarde, ali je daleko čvršće povezan.

Na ovogodišnji samit u Johanezburgu pozvani su lideri više od 60 država, a zahtev za prijem podnele su 23 zemlje. Poziv da prisustvuje Briksu prihvatio je i generalni sekretar UN Antonio Guteres, kako bi, prema najavi, poslao važne poruke. Ovaj skup je najveći samit šefova država i vlada globalnog juga u poslednjih nekoliko godina. Prvi samit održan je 2009. u Jekaterinburgu. Nijedna članica Briksa nije uvela sankcije Rusiji.

Kurir.rs

IZABERITE SVOJ OMILJENI MAGAZIN VEĆ DANAS UZ KUPLJENI PRIMERAK DNEVNIH NOVINA KURIR

Kurir danas svim čitaocima poklanja magazine!

Ako ste ljubitelj magazina Elle, bićete u toku s najnovijim trendovima iz sveta mode i lepote, stylish destinacija i enterijera, pravilne ishrane, fitnesa i sveta popularne kulture. Otkrićete bar pet novih odevnih predmeta koji će obeležiti jesen pred nama. Saznaćete koja je torba trenutno najtraženija i oličenje tihog luksuza.

Kad je reč o magazinu Lepa i srećna, pronaći ćete mnogo tema koje se tiču astrologije, recepata, modnih saveta, dijeta, porodičnih problema, uređenja doma, putovanja...

Ukoliko pak želite da uživate u vrhunskoj fotografiji, najzanimljivijim pričama i reportažama iz svih delova sveta, onda vam je jasno da je magazin National Geographic izbor broj 1.

Zato ne propustite danas dnevne novine Kurir!