Ako su Srbi zaboravili da gledaju u kalendar, pa su propustili da se 1. septembra pojave na „najmasovnijim do sada“ demonstracijama koje je najavljivao deo opozicije, danas su videli i koji je dan i koliko je sati. Gluvo je doba, mrkli mrak!
Sala Narodne skupštine bila je ranije poprište nekih od najsvečanijih momenata u istoriji zemlje: u njoj je proglašena socijalistička Jugoslavija, i najtragičnijih – u poslaničkim klupama tridesetih godina ubijena su dva poslanika, a treći smrtno ranjen. Bilo je i sramnih epizoda, uvreda i psovki, a razne su budale – kao izabrani poslanici – zasmejavale i skandalizovale narod. Ali ono što su danas izveli neki opozicioni poslanici, tek osmina od ukupnog broja sastava, nema premca…
„Jedan raskopčao dugme na košulji ispod grla, olabavio mašnu da mu ne smeta, pa iskolačio oči i duva u pištaljku iz sve snage. Drugi, isto čovek u godinama, maše klepetušom i viče Ua ili nešto slično, svejedno besmisleno; žena, lepo obučena, psuje i šutira poslaničku klupu, svađa se s njom, vidi se da joj je daska za nešto kriva; iza nje muškarac, mlađi, cepa i baca papiriće u vis i blesavo se smeje kad mu padnu na glavu; drugima po godinama bi mogao da bude otac, popeo bi se ne klupu, ali mu smeta stomak, pa sopće i pokušava s raznih strana, ali mu dupe u zategnutim pantalonama uvek preteže. I on, crven u licu, viče Ua!“.
Ovo je veran opis onoga što je deo srpskih opozicionih poslanika radio danas.
Ima kod Domanovića u „Stradiji“ scena u kojoj se opisuje neozbiljnost Srba u Narodnoj skupštini, ali je satira preterivanje, a ovo je novinski izveštaj! Stvarnost!
Iako liči, nije reč o pomračenju uma koje dovodi do zaboravljanja na osnovne norme civilizovanog ponašanja i gubitka sposobnosti racionalnog razmišljanja. Da učesnike ovog cirkusa pitate, reći će vam da je reč o duboko smislenoj i isplaniranoj akciji.
A istina o razlozima ovakvog ponašanja je sledeća: građani su već posle nedelju-dve uvideli da se njihovo učešće na skupovima posle masovnih ubistava u „Ribnikaru“ i mladenovačkim selima zlouptrebljava u političke svrhe dela opozicije, pa je broj učesnika već u junu rapidno opao. Ne želeći da priznaju da su izgubili podršku naroda, Marinika Tepić, Nebojša Zelenović, Miki Aleksić, Ćuta… izostanak građana pripisali su godišnjim odmorima, i najavljivali novi talas od početka septembra… A onda je došao septemebar. Videli smo šta se desilo u subotu, koliko ih je bilo ispred Skupštine – rečeno žargonom, pukli su k‘o zvečka. Blokada rada Narodne skupštine njihov je očajnički pokušaj da pažnju javnosti zadrže na sebi.
Kao što je bio slučaj i sa ranijim njihovim akcijama, i ova je smišljena na brzinu, bez analize posledica i po njih i po širu zajednicu. Setimo se samo sramne žurke i igranja kola uz muziku s razglasa ispred Skupštine letos, i besmislene osmočasovne blokade Gazele kojom su navukli bes svih građana… Ovog puta, pretvaranjem skupštinske sale u majmunski kavez, onemogućili su donošenje odluka o povećanju penzija i isplati pomoći od 10.000 dinara za decu mlađu od 16 godina.
I posle toga traže izbore?
Inače, niko od njih nije smatrao da treba da objasni šta je sa dosadašnjim zahtevima protesta kojih su se naprsno odrekli.
Tražili, pretili, pa odustali. Kao ona blokada auto-puta do ispunjenja zahtea koju su napustili kad im se pred zoru prispavalo.
I ovo u Skupštini će, naravno, proći. U njihovom ponašanju nema ni mrve više zrelosti nego u ponašanju deteta koje odbaci omiljenu igračku kad mu se nova učini šarenijom.
Ali, u istoriji političkog života Srbije ostaje zapisano ovo pomračenje demokratije i parlamentarizma.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
