Predstavnici dela opozicije uporno traže održavanje izbora i to što pre, dok istovremeno ne mogu sami sa sobom da se sastave i neretko se javno razilaze i prepiru. Sagovornici Kurira ocenjuju da bi pre svega trebalo da se okupe oko konkretne političke platforme, umesto što ponavljanjem istih priča mesecima pokazuju bezidejnost, a biračima ne nude nikakva rešenja za društvena i socijalna pitanja.
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković ocenjuje za Kurir da bi opozicija morala da pokaže jedinstvene programske platforme, a ne da jedina poruka biračima bude pokušaj rušenja vlasti.
Realna procena
- Izbori su neka vrsta društvene igre sa najvećom cenom. U igri je sama vlast i svi manipulišu nekom vrstom priče o izborima. A opozicija, naravno, mora da pokaže neku vrstu dovoljno jedinstvene programske platforme da ne bi bila pod udarom onoga što realno stoji, a to je da im je jedini cilj da samo obore vlast, odnosno predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Opozicija, jednostavno, mora da pokaže takozvanim običnim građanima da je realna alternativa vlasti, da može da se sabere oko nekih zajedničkih vrednosti, recimo po pitanju demokratije i socijalne pravde, institucionalnih promena, a ne da deluje da su bliži onome što zastupa Vučić nego međusobno jedni drugima - kaže Stojiljković.
On dodaje da opozicija treba i realno da proceni koji bi to broj izbornih kolona bio koji bi građani razumeli i prihvatili, ali da ne budu ni previše razuđeni i šareni
- Trebalo bi da postoji relativno mali broj opozicionih izbornih lista, četiri maksimalno. Recimo, ovi koji organizuju proteste "Srbija protiv nasilja", građani očekuju da oni idu zajedno na izbore, a mi vidimo da se oni razilaze među sobom - naglašava Stojiljković.
Profesor Stojiljković zaključuje i da bi opoziciji više odgovarali kasniji izbori kako bi imali barem dva tri meseca za kampanju da bi bili vidljivi biračima.
Igra čekanja
Dugogodišnji novinar Rojtersa Jakša Šćekić za Kurir kaže da je interesantno da desna opozicija ćuti i čeka.
- Proevropska opozicija se vrti u krug, pa te hoće da demonstrira te neće, a svi zajedno, kad se podvuče crta, čekaju da li će Alekandar Vučić da "izgori" na Kosovu ili ne. Tek onda će videti i odrediti šta i kako dalje - kratko je rekao Šćekić za Kurir.
Penzionisani profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski je rekao da opozicija mora da artikuliše pravac delovanja i kaže šta planira jer se "ovako unedogled više ne može".
- Ljudi koji dolaze stalno očekuju tako nešto - rekao je Veljanovski gostujući na N1.
On je dodao da stavove opozicije, kada je u pitanju Kosovo, prošlost ili odnosi prema zemljama u regionu, imamo "tek u naznakama".
- Možda se i boje da ih iskažu jer znaju da su i tu raznorodni i da mogu time da obeshrabre građane - zaključio je Veljanovski.
Marko Matić Lične sujete jače od javnog interesa
Marko Matić iz Centra za odgovorne medije za Kurir kaže da nejedinstvo i stalni raskoli unutar opozicije jasno govore da među liderima tih stranaka sujete i lični interesi preovladuju u odnosu na javni interes.
- S druge strane, to pokazuje i da lideri opozicije ni sami ne veruju u mantru koju stalno plasiraju da je Srbija u krizi, autokratiji i nekoj vrsti vanrednog stanja. Ali ono što posebno diskvalifikuje sadašnju opoziciju jeste odsustvo ideja i programa kada su u pitanju ključni nacionalni interesi i ekonomski izazovi sa kojima se Srbija danas suočava - istakao je on.
I. Ž./
NE PROPUSTITE
