Baka Slobodanka Krstić (81) preminula je i ne saznavši gde su kosti njene dvojice sinova koji su kidnapovani i brutalno ubijeni 1998, nešto manje od godinu dana, uoči bombardovanja iagresije NATO na SRJ u martu 1999.
Slobodanka je poslednji put čula svoje sinove Miodraga i Milovana 24. juna 1998. Vraćali su se kolima iz Beograda i iz Kruševca su je pozvali i rekli: "Majko, napravili smo pauzu, još malo, pa dolazimo."
Do svoje kuće, u mestu Rečane u opštini Suva Reka, nikada nisu stigli. Zauvek im se izgubio trag...
Njihova majka Slobodanka decenijama je bezuspešno pokušavala da sazna zašto su kidnapovani ni krivi, ni dužni i jedina nada joj je, ispričala je pre tri godine za Kurir, da sazna gde su im kosti.
Osumnjičeni za njihovo ubistvo su, kaže, Hašim Tači, Fatmir Ljimaj i Kadri Veselji, tada članovi ozloglašene Dreničke grupe.
Bezuspešna potraga
- Miodrag je bio u Beogradu u bolnici i, kad je trebalo da izađe, drugi sin Milovan i sestrić Slobodan krenuli su kolima po njega. U povratku su se javili iz Kruševca i čekali smo da stignu. U pet po podne došao je jedan komšija, Albanac, i kad nam je rekao šta se desilo, moj muž se samo uhvatio za glavu, a ja nisam bila ni mrtva ni živa - pričala je svoju bolnu priču Slobodanka za Kurir.
Istog trenutka svi su se dali u potragu.
- Bilo je mnogo naših komšija Albanaca koji su pritrčali u pomoć. Saznali smo da su ih oteli Hašim Tači, Fatmir Ljimaj i Kadri Veselji, da su u jednoj kući u šumi zarobili 20 osoba. Svedoci su pričali: "Svake noći po jednog ubiju, a Fatmir ih iznese." Ja neću da umrem dok ne saznam gde su njihove kosti! Samo moja duša zna kako mi je sve ove godine. Jedva sam ih othranila, ni sa kim se nismo svađali, živeli smo u miru i nikome ništa loše nismo uradili. Jedno pile da ti ode od kuće žao ti, kažeš: "Kuku, gde li je otišlo?", a ne deca rođena - kroz suze je pričala nesrećna majka.
Šest meseci od nestanka sinova i sestrića Slobodanki je umro i muž. Na vest da je potvrđena optužnica Tačiju i Veseljiju, kaže da se nada da će ih stići pravda. - Mnogo su ubijali. Mnogo su zla činili. Neće oni dobro proći, Bog odozgo će ih kazniti. Neka odgovaraju, neka kažu gde su kosti moje dece. Samo mi je želja da ih nađem, da izađem na grob kad su zadušnice i zapalim sveću - kaže Slobodanka.
Miodrag (1964. godište) i Milovan (1969) imali su decu, koja su posle ove tragedije ostala bez oca.
- Milovan je imao dve ćerke, a Miodrag četvoro dece. Rođeni su s danom razlike, 9. i 10. novembra, i evo, ti dani baš dolaze i mojoj duši je tada još teže - govorila je nesrećna Slobodanka, koja je sama živela u Barajevu, gde je izbegla posle rata na KiM, nikad ne saznavši gde su joj sinovi, da barem može da ih sahrani i dostojno ožali.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
