Evropska unija pažljivo prati istragu o događajima u Banjskoj 24. septembra i očekuje od Srbije da u potpunosti sarađuje u tom procesu, poručio je evropski komesar Janez Lenarčič tokom vanredne debate o situaciji na severu Kosova i Metohije u Evropskom parlamentu. Bilo je evroposlanika koji su krivicu prebacili na Srbiju i zatražili da se uvedu mere i obustave infrastrukturni projekti, ali i onih koji za tenzije i sukob na severu KiM krive Aljbina Kurtija.
Govornici na sednici Evropskog parlamenta, na kojoj se raspravljalo o poslednjim dešavanjima na Kosovu i Metohiji, pozvali su Beograd i Prištinu na uspostavljanje mira i stabilnosti i povratak dijalogu, ali i na povlačenje srpske vojske i privođenje odgovornih za dešavanja u Banjskoj.
Evropski komesar za humanitarnu pomoć Janez Lenarčič istakao da je važno da se Beograd i Priština uzdrže od svih aktivnosti koje bi mogle da dovedu do eskalacije situacije, prenosi RTS.
- EU je pozvala obe strane da preduzmu konkretne mere za deeskalaciju koja je potrebnija nego ikada - rekao je Lenarčič.
Naglasio je da počinioci napada u Banjskoj moraju da budu privedeni pravdi i da tragičan događaj ne može da bude izgovor za odustajanje od dijaloga Beograda i Prištine.
Lenarčič je rekao da su zabrinjavajući retorika Beograda i način na koji je obeležen Dan žalosti u Srbiji, piše RTS.
Istakao je da je brzo održavanje izbora na severu Kosova i Metohije ključno za smirivanje situacije i pozvao sve strane da se konstruktivno angažuju na tome.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je da je stanje na terenu ozbiljno eskaliralo, kao i da u poslednjih deset godina nismo imali takvo nasilje.
- Potrebna je detaljna istraga. Obe strane imaju ogromnu odgovornost da se vrate u dijalog - rekao je Bilčik i naglasio da je dolaskom Aljbina Kurtija na vlast dijalog počeo da se oteže.
- Moramo otkriti šta se tačno dogodilo i trebaju nam objektivne činjenice. Ne treba nam površno dodeljivanje krivice. Destabilizacija Balkana odgovara Putinovoj Rusiji. Jedino rešenje je povratak za pregovarački sto i dijalog - zaključio je Bilčik.
Francuski evroposlanik Žan Lik Lakapel okrivio je privremene institucije u Prištini za sukobe na Kosovu i Metohiji.
- Prošlog proleća Kurti se odlučio na provokaciju – da imenuje gradonačelnike u nekoliko opština i tako marginalizuje srpsko stanovništvo na KiM, u kolevci srpskog naroda. Policija je to brutalno sprovela u delo. Pružam punu podršku srpskom narodu. Treba sankcionisati Kurtija - rekao je Lakapel.
Istakao je da Unija treba da otvori oči pred kosovskim potezima i naglasio da nema smisla da se ta "navodna zemlja" integriše u EU.
Mađarski evroposlanik Andor Deli rekao je da je stanje krajnje napeto i složeno i da najnoviji tragični događaji pokazuju da se rešenje mora naći što je pre moguće.
- Sve ovo su simptomi većih problema, a to je ZSO. Stvaranje ZSO je veliki problem, postoji od 2013. i Briselskog sporazuma. Postoji čitav niz konvencija koje bi trebalo da garantuju status tih zajednica i poštovanje kopenhaških kriterijuma. Nakon skoro deset godina pregovora, sada je na vladi u Prištini da napravi odlučujući sledeći korak - rekao je Deli.
Španski državni sekretar Paskal Navaro Rios, koji je kao predsedavajući otvorio raspravu, podsetio je da je i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj pozvao obe strane na uspostavljanje mira i povratak dijalogu.
Na sednici je bilo i evroposlanika koji su oštro osudili i krivicu prebacili na Srbiju. Najglasniji među njima bili su Tonino Picula iz Hrvatske, Viola fon Kramon iz Nemačke, Ilhan Kjučuk i Angel Džambarski iz Bugarske. Oni su tražili da se Srbija osudi, da se protiv nje uvedu mere ili obustave infrastrukturni projekti, naveo je RTS.
Kurir.rs/RTS
NE PROPUSTITE
