UMRO MARTI AHTISARI: Tvorac plana za tzv. Kosovo preminuo u 86. godini, Srbi će ga pamtiti po ovoj sramnoj i neljudskoj izjavi

Njegov plan je, iako odbačen od strane Saveta bezbednosti i Srba, postao osnova za jednostrano proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova

Marti Ahtisari je dobio Nobelovu nagradu za mir 2008. godine „za višedecenijsko angažovanje i posredovanje u uspostavljanju mira i rešavanju konflikta na više kontinenata“. Bio je počasni doktor više poznatih univerziteta, među kojima su Moskovski univerzitet i Kijevski univerzitet.

Marta 2020. godine je testiran pozitivan na virus korona, ali se kasnije oporavio. Iste godine mu je i dijagnostikovana Alchajmerova bolest.

Njegov otac, poreklom Norvežanin, bio je oficir. Diplomirao je na univerzitetu u Oslu, opredelio se za karijeru nastavnika u Pakistanu. Godine 1992–1993. predsedava međunarodnom konferencijom o SFRJ. On je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN-a. Maja 1999. godine dobrovoljno se ponudio da bude neutralni predstavnik u razgovorima o okončanju rata u SRJ. Posredovao je između ruskog predstavnika Viktora Černomirdina i njegovog američkog kolege Stroba Talbota.

Bivši generalni sekretar UN-a Kofi Anan imenovao ga je za specijalnog izaslanika UN za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije. Njegov plan je, iako odbačen od strane Saveta bezbednosti i Srba, postao osnova za proglašenje nezavisnosti Kosova.

Godine 2008. godine dobio je Nobelovu nagradu za mir. Dodeljivanje Nobelove nagrade bivšem finskom predsedniku Martiju Ahtisariju je skandalozno jer se radi o „arhitekti” nasilne secesije Kosova i Metohije od Srbije, ocenio je švedski institut TFF, jedan od vodećih svetskih instituta za mirovne studije koji je ocenio da „izbor Martija Ahtisarija ne zadovoljava nijedan od kriterijuma koji se nalaze u zavetu Alfreda Nobela, a to su: doprinos prijateljstvu u svetu, smanjenje vojski i stvaranje mirovnih konferencija”.

„Ahtisari je uporno funkcionisao kao 'tvorac mira' za zapadne političke elite. On je 1999. ubedio srpsku državu da odustane posle 78 dana bombardovanja koji je preduzeo NATO, najbrutalnijeg događaja u Evropi nakon 1945, koje je učinjeno bez mandata Saveta bezbednosti UN”, dodaje se u saopštenju tada prosleđenom Tanjugu.

TFF dalje navodi kako je Ahtisari zatim izabran za „arhitektu” plana o secesiji „nezavisnog” Kosova, koje se nakon bombardovanja otcepilo od Srbije… a nezavisno Kosova danas priznaje samo 25 odsto država sveta”. „Dakle, Ahtisari je čovek koji svojim 'posredništvom' pomaže 'mir' koji je postignut militarističkim načinom i kršenjem međunarodnog prava, a ne prateći normu UN 'do mira mirnim putem'“, ocenio je tada švedski institut, a objavila Vikipedija na srpskom.

- Martiju Ahtisariju treba dati Nobelovu nagradu za podsticanje separatizma, izjavio je svojevremeno Andrej Klimov, tadašnji zamenik predsednika Komiteta za međunarodne odnose Državne dume Rusije komentarišući dodeljivanje Nobelove nagrade za mir finskom političaru. „Ako je i zaslužio nagradu, onda je to za podstrekavanje rata i podsticanje separatizma”, smatra Klimov i dodaje da u svetskoj javnosti ne postoji jedinstveno mišljenje o zakonitosti plana kojim je Ahtisari hteo da reši probleme na Balkanu.

Ahtisariju je pred kraj leta 2021. godine dijagnostikovana Alchajmerova bolest, te se povukao sa svih javnih funkcija.

Kurir.rs/Wikipedia