Godišnji izveštaj Evropske komisije, zajedno s izveštajima o proceni napretka svih kandidata i potencijalnih kandidata za ulazak u EU, objavljen je danas, a kada je Srbija u pitanju, primećen je napredak u različitim oblastima, poput pravosuđa, slobode izražavanja i ekonomiji. U izveštaju se navodi da se Srbija smatra i liderom na zapadnom Balkanu kada je reč o pregovorima za članstvo u EU.
Ovogodišnji dokument broji 165 strana, a u uvodu izveštaja ističe se kontekst u kome se kaže da su, od kada je Srbija otvorila pregovore o pristupanju u januaru 2014. godine, otvorena 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, uključujući sva poglavlja u prvom klasteru 1 – Osnove, i sva poglavlja u klasteru 4 koji se tiče zelene agende i održive povezanosti.
Napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala
Srbija je dobila pohvale kada je reč o borbi protiv korupcije, uz savete kako da unapredi tu borbu. Srbija je pokazala određen nivo spremnosti i generalno napravila napredak na tom polju.
Kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala, i tu se navodi da Srbija ima određeni nivo spremnosti i da je napravljen ograničen napredak koji se odnosi na prošlogodišnje preporuke, konretno na otkrivanju i prevenciji krijumčarenja migranata i trgovine ljudima.
Kada je reč o slobodi izražavanja, navodi se da je i tu načinjen ograničen napredak u periodu koji je obuhvaćen izveštajem.
Napredak u ekonomiji, ali potrebno još rada
U delu koji se odnosi na ekonomske kriterijume, navodi se da Srbija ima dobar nivo pripremljenosti i da je napravljen određeni napredak u razvoju i funkcionisanju tržišne ekonomije, ali i dalje ima problema i mesta za napredak, pogotovo u privatnom sektoru koji nije dovoljno razvijen.
Tenzije u Skupštini
Srbiji se zameraju tenzije koje postoje u parlamentu između vladajuće koalicije i opozicije.
- Parlament nije imao godišnji plan rada i većina sednica su zakazane u minimalnom roku od 24 sata, što bi trebalo da se primenjuje samo u izuzetnim okolnostima - navodi se u izveštaju.
Pitanje KiM
Evropska komisija pozvala je Beograd da normalizuje odnose s Prištinom i da se rasvetle okolnosti oko događaja u Banjskoj 24. septembra.
- Normalizacija odnosa je osnovni uslov za evropski put obe strane i obe strane rizikuju da izgube važne prilike ukoliko ne bude napretka - piše u izveštaju.
Saradnja sa Rusijom i Kinom
Srbiji se zamera neuvođenje sankcija Rusiji, kao i saradnja s trećim zemljama, najviše sa Kinom, koje izazivaju "stratešku zabrinutost" u EU.
- Od Srbije se očekuje, kao prioritet, da unapredi usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, i da se uzdrži od akcija koje su protiv pozicija EU u spoljnoj politici - piše u dokumentu.
Dodaje se da svi sporazumi, o kojima Srbija pregovara, moraju da obezbede kompatibilnost sa pravnim tekovinama EU i da sadrže klauzule o prestanku roka, koje garantuju da Srbija može da se odrekne sporazuma po pristupanju u EU.
Srbija spremna za novi klaster
U ovogodišnjem izveštaju, Evropska komisija je ponovila ocenu da je Srbija ispunila početna merila za klaster 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i da je ovaj klaster tehnički spreman za otvaranje.
Ovu preporuku je Evropska komisija iznela u izveštajima za 2021. i 2022. godinu. Međutim od decembra 2021, Srbija nije otvorila nijedan klaster u pristupnim pregovorima jer članice to ne dozvoljavaju zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
