Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević rekla je za Kurir da je za sve građane Srbije najbitnije postavljanje temelja stabilnih demokratskih institucija usvajanjem i sprovođenjem svih propisa i standarda u oblasti vladavine prava. Ona je ocenila da je to suština procesa pristupanja EU i glavni zadatak nosilaca vlasti, baš kao što je očuvanje visokog nivoa vladavine prava izazov za sve države i kada postanu članice EU!
Kako vi ocenjujete izveštaj Evropske komisije i na čemu Srbija mora posebno da radi u narednom periodu da bi izveštaj sledeće godine bio još bolji? Koji su najveći izazovi za Srbiju, koje su to oblasti u kojima je potrebno najviše rada?
Najpre, rekla bih da je izveštaj precizno zabeležio sve što je Srbija radila u reformskom smislu u prethodnih godinu dana, da je ocenio da napredak postoji, ali je važno da kažem i da su nam podjednako bitne i preporuke Evropske komisije po kojima će sve institucije raditi dalje. Te preporuke su nam vrsta putokaza i upravo tako razumemo i taj deo najnovijeg izveštaja o Srbiji. Najvažnije za sve nas, kao građane ove države, jeste postavljanje temelja stabilnih demokratskih institucija usvajanjem i sprovođenjem svih propisa i standarda u oblasti vladavine prava. To je i suština procesa pristupanja EU, i to je naš glavni zadatak, baš kao što je očuvanje visokog nivoa vladavine prava izazov za sve države i kada postanu članice EU. Rekla bih da su još dva ključna pitanja - dijalog o normalizaciji odnosa sa Prištinom i usklađivanje sa merama spoljne i bezbednosne politike EU. To su pitanja koja pomno prate i Evropska komisija i države članice i od suštinske su važnosti za napredak u pregovorima. Naravno, uz sve ostale brojne oblasti, kao što su zaštita životne sredine, razvoj poljoprivrede, jačanje konkurentnosti privrede...
U godišnjem izveštaju Evropske komisije navodi se i da Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedan klaster. Kada bi to moglo da se očekuje?
Srbija je spremna da otvori i preostale klastere. To je rekao i komesar Oliver Varhelji, komesar za proširenje EU, a u izveštaju je posebno pomenut klaster 3. Razlog za ovakvu njegovu izjavu jeste činjenica da, i dok nema formalnog pomaka u pregovorima, mi radimo u oblastima u kojima ti pregovori još nisu otpočeli, uz redovne konsultacije sa Evropskom komisijom. Kada će formalni napredak u pregovaračkom procesu konkretno doći, to zavisi od država članica. Sredinom decembra će na samitu svojih šefova država ili vlada razgovarati i doneti konkretne odluke kada je reč o državama obuhvaćenim ovim paketom proširenja, pa će tako odgovoriti i na pitanje kada će Srbija otvoriti klaster 3.
Veoma je bitno što postoji mogućnost da se Srbija uključi u tržište Evropske unije i pre punopravnog članstva. U tom smislu bitan je plan ekonomskog rasta. Šta to konkretno znači i kako bi on trebalo da izgleda?
Plan rasta, koji je predložila Evropska komisija, jeste način da se ubrza i naše, sada već desetogodišnje pregovaranje o članstvu u EU, i to integracijom u jedinstveno tržište. Taj plan može da donese mnoge koristi državama kandidatima, kao što je veća sloboda kretanja robe, usluga i radnika, pristupanje jedinstvenom prostoru plaćanja u evrima, integracija u energetsko i digitalno tržište, kao i u lance snabdevanja industrije. S druge strane, države članice EU moraju da se saglase o tome da nam otvore vrata kada za to ispunimo uslove, najpre u ovih sedam oblasti na koje se plan i odnosi, kao i da za to obezbede dodatnu finansijsku podršku.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pre izvesnog vremena je rekao da bi EU trebalo da bude spremna da do 2030. godine primi nove članice. Medutim, čuli smo i drugačije stavove iz Brisela po pitanju davanja rokova. Koliko je iz sadašnje perspektive ta godina realna?
- Ono što sigurno znam jeste da mi treba da uradimo kod kuće sve što je potrebno da do tog datuma budemo spremni da postanemo ravnopravna članica Evropske unije. To je jedini rok iza koga može da stoji Srbija. U samoj Evropskoj uniji verujem da takođe postoji spremnost da se prilagodi novoj geopolitičkoj realnosti i da se pripremi za novo proširenje. Ovogodišnji paket proširenja, prvi u kojem je 10 kandidata i potencijalnih kandidata, uz predstavljeni plan rasta, na neki način i pokazuje tu opredeljenost EU - zaključila je ministarka Tanja Miščević.
A. Ćorović
