Drama koju su predstavnici liste "Srbija protiv nasilja" postavili ispred sedišta Republičke izborne komisije osmišljena je onog trenutka kada su saznali da su izgubili beogradske izbore. Aktiviran je plan B - da se uz viku i dreku, pa čak i ekstremne poteze poput štrajka i poluštrajka glađu, stvori opšti metež, na kojem će se držati labava priča o nekakvoj izbornoj krađi. Dragan Đilas, Marinika Tepić, Miroslav Aleksić, Radomir Lazović i ostali dramaturzi ove politikantske ujdurme prespavali su neke važne korake koje su morali da urade pre nego što su se latili zapaljive retorike, izveli neke nezadovoljne ljude na ulicu i zaposeli državne institucije.
NEMOĆ I FRUSTRACIJE
Poražena grupa bukvalno je na prepad proglasila izbore neregularnim a da prethodno nije ponudila nijedan dokaz, niti je sačekala da u zakonskoj proceduri ponudi svoju stranu priče u vidu prigovora, koji su u svakoj demokratskoj zemlji sastavni deo izbornog procesa. Kad je ovaj deo opozicije shvatio da su očekivanja pre izbora daleko od postizborne realnosti, suočio se sa sopstvenom nemoći, ali i frustracijom onih koji su poverovali u motivacione govore Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Srđana Milivojevića i kompanije. Preduzete su očajničke mere, pa je proglašena krađa na izborima na kojima je opozicija svojim ljudima pokrivala veliku većinu biračkih mesta i na kojima je proces kontrolisalo čak 5.587 domaćih i stranih posmatrača.
Zapisnik sa sva 8.273 biračka mesta je potpisan i zaveden, kako to procedure nalažu. Ova priča, u koju sada već danima pokušavaju da uvlače državu Srbiju i njene građane, ima toliko nelogičnosti i gradi se na besmislicama i pogrešnim argumentima. U nju se guraju i pojedini strani aparatčici samo da bi priči davali poželjni ton. Na stranu to što je njihova težina i u sopstvenoj zemlji upitna, ovi stranci se kroz obradu medija Junajted grupe Dragana Šolaka predstavljaju kao relevantni sagovornici koji će da podrže tezu da se u Srbiji kradu izbori.
GLEDAJU U STRANCE, A NE U SVOJ NAROD
Dakle, Đilas i njegove marionete ponudili su se kao alternativa građanima Srbije, ali, kada su dobili više nego jasan odgovor od njih, prvo su se zagledali u strance, zatražili pomoć od njih, a tek onda u građane Srbije, sopstvenu državu i njene institucije. Tako se iz dana u dan na Šolakovim televizijama i portalima ređaju pojedini strani sagovornici opšte prakse, koje bi, uz bombastične naslove, hteli da prikažu kao odlučujući faktor, koji može da promeni postizbornu realnost u Srbiji.
Zanimljivo je da ni pojedini strani posmatrači, koji sad ne silaze sa medija Junajted grupe, nisu imali primedbe tokom izbora, ali su se post festum uključili u ovu halabuku i kvalifikacije o navodnim neregularnostima. Opet bez ikakvog dokaza.
Građani Srbije već su jednom dokazali da njihovom snagom može da padne i jedan silni Slobodan Milošević, uhvaćen u krađi glasova 24. septembra 2000. Ali Peti oktobar nije se dogodio tako što su Koštunica i ostali lideri DOS došli ispred Skupštine i vikali "lopovi, lopovi". Ne, oni su izbornu krađu dokazali - argumentovali je zapisnicima sa svih biračkih mesta i tako naterali Miloševića da prizna poraz.
Što sa ovom ekipom, jasno je ko dan, nije i ne može biti slučaj! Sportskim jezikom rečeno, izgubili su sa 30 koševa razlike - pa im krive sudije!
NE PROPUSTITE
