O'Brajan: Plan rasta za Zapadni Balkan već ove godine donosi opipljivu korist građanima

SKOPLJE - Pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajan (James O'Brien) izjavio je u Skoplju da Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila, može već ove godine da donese opipljivu korist građanima tog regiona.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim, zvaničnik Stejt departmenta je rekao da je na skupu bilo reči o dve "praktične ideje", od kojih jedna treba da smanji provizije za transfere novca, što bi uskoro moglo da donese uštedu od 500 miliona evra godišnje za Zapadni Balkan.

"Pričali smo i o proširivanju 'zelenih koridora', koji su među najvažnijim koracima koje je EU preduzela da omogući Zapadnom Balkanu da trguje. Ako proširimo 'zelene koridore' na veći broj roba, usluga i prelaza, to će smanjiti troškove kompanijama koje žele da razmeste fabrike i druge proizvodne objekte na Zapadnom Balkanu", kazao je američki zvaničnik.

On je izrazio uverenje da će Plan rasta biti funkcionisalan jer "niko ne može da blokira drugog", navodeći da je svaka zemlja "odgovorna za svoje reforme i za saradnju sa što većim brojem suseda".

"Zemlje koje budu preduzimale inicijativu brže će imati koristi i neće morati da čekaju okončanje nekog nerešenog spora koji sa njima nema veze. Lideri će se redovno sastajati da razmatraju napredak i da rešavaju političke sporove. Sa takvim fokusom, EU procenjuje da ćemo ove godine moći da vidimo rezultate - novac u džepovima građana", dodao je O'Brajan.

Uz O'Brajana i domaćina Kovačevskog, na skupu u Skoplju učestvovali su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijeri Crne Gore, Albanije i Kosova, Milojko Spajić, Edi Rama i Aljbin Kurti, ministar finansija i trezora BiH Srđan Amidžić, kao i generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju u Evropskoj komisiji Gert Jan Kopman.

Prisutni su bili i vicepremijer Severne Makedonije za evropska pitanja Bojan Maričić i ministar finansija Fatmir Besimi, njihove kolege iz zemalja Zapadnog Balkana, predstavnici Saveta za regionalnu saradnju, CEFTA, Komorskog investicionog foruma, USAID, Fondacije za otvoreno društvo, Centra za Evropu, Atlantskog saveta, kao i predstavnici nekoliko međunarodnih finansijskih institucija poput Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke.

Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila u novembru prošle godine, predviđa finansijsku podršku od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde bespovratni grantovi, a četiri milijarde povlašćeni krediti koje daje EU. Svrha Plana je da podstakne ekonomski rast i ubrza socioekonomsko usklađivanje.

Plan se odnosi na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke sačini reformsku agendu, sa adekvatnim sadržajem, koju Evropska komsija treba da oceni i usvoji. Svaka reforma "nosi" određenu sumu novca, i biće precizno određeno koliko sredstava svaka od vlada može da dobije za sprovođenje određenih reformi u četvorogodišnjem periodu.

Kurir.rs/Beta