Za 22 dana sukoba u Ukrajini ući će u treću godinu. Od samog početka konflikta, ukrajinska vojska je premašila očekivanja. Novi posmatrači su očekivali da će ukrajinske snage, opterećene godinama korupcije i lošeg upravljanja, biti brzo razbijene pod udarom ruske vojske.
Iako vojna i finansijska pomoć Ukrajini izaziva rasprave u parlamentima širom Zapadne Evrope, pa i u Američkom kongresu, NATO Alijansa je odlučna u nameri da nastavi da pruža pomoć Ukrajini.
Jedan od razloga koje je ruski predsednik Vladimir Putin naveo kao početak vojne intervencije u Ukrajini je činjenica da je Kijev tražio članstvo u NATO. Konflikt je inicirao da tradicionalno neutralni ruski susedi, Finska i Švedska, promene svoj stav i postanu deo NATO-a. Finska sa Rusijom deli granicu od približno 1300 kilometara.
- Razvoj koji vidimo i lekcije koje smo naučili veoma su važne za savez. Pristupanje Švedske i Finske iz naše perspektive donosi prvenstveno dodatnu sigurnost svim saveznicima jer su to veoma sposobne države čije su armije decenijama bile kooperativne sa NATO snagama. Bilans pristupanja takvih članica NATO alijanse ne meri se u rizicima, već i u sigurnosnim benefitima. Predsednik Putin nije računao na posledice svog ponašanja i kada je svojim postupcima doneo tragične posledice Ukrajini, ali i poslao jasnu poruku drugim evropskim državama da moramo da vodimo računa o svojoj nacionalnoj sigurnosti. Najbolji način za to je kolektivna zaštita. Shodno tome, uložili smo vreme i trud u razvoju unapređivanja naših odbrambenih planova, uverili se da imamo dovoljno spremnih snaga da odgovorimo na sve vrste kriza i pretnji - rekao je Ričard Holcepl, zamenik šefa misije SAD pri NATO.
Tako je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji sve teža, čemu doprinosi protivpravno prisustvo specijalnih jedinica kosovske policije na severu Kosova mimo utvrđenih pravila njihovo kretanje u ovom delu, od ključnog značaja je da snage KFOR-a deluju kao faktor odvraćanja bilo kakvih akcija kosovske policije, jer sve učestaliji incidenti, hapšenja i nasilje nad srpskim stanovništvom mogu izazvati spiralu nasilja koju je teško kontrolisati.
Prema rezoluciji 1244 i Vojnotehničkom sporazumu, isključivo KFOR ima mandat za vojne aspekte održavanja bezbednosti na Kosovu i Metohiji. KFOR je u oktobru prošle godine povećao broj na hiljadu dodatnih vojnika.
- Neću davati predviđanja koliko bi KFOR snage mogla da se zadrže na Kosovu. Polažemo nadu da će doći do napredovanja političkog dijaloga koji će kreirati političke prilike koje će zatim sve više smanjivati potrebu za prisustvom međunarodnih snaga. NATO saveznice su odlučne u nameri da održimo mir i stabilnost. Pokazali smo naše sposobnosti da tokom vremena ispunimo obaveze da održimo mir. Značajno smo smanjivali broj vojnika kada su nam okolnosti to dozvoljavale i nastavićemo da napredujemo u skladu sa prilikama. Pretpostavljam da će u narednih pet godina snage KFOR-a biti i dalje neophodne, ali želim da budem i optimističan i vidim političko napredovanje na način koji dozvoljava druge mogućnosti - rekao je Holcepl.
Podsećamo, nakon potpisivanja Vojnotehničkog sporazuma između NATO alijanse i tadašnje Jugoslavije 9. juna 1999. godine čime je prekinuto bombardovanje. Narednog dana usvojena je rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN kojim se predviđa povlačenje vojnih i policijskih snaga Republike Jugoslavije i uspostavljanje međunarodne operacije pod vođstvom NATO-a na Kosovu i Metohiji.
Već 11. juna iz današnje Severne Makedonije stigao je prvi kontingent KFOR snaga. Devet dana kasnije, sa potpunim povlačenjem snaga Vojske Jugoslavije, KFOR je postao jedina legitimna vojna snaga. Od tada je prošlo 25 godina. U Srbiji i zapadnom Balkanu su se okolnosti znatno promenile, pa se postavlja pitanje sa kojim političkim izazovima se KFOR misija danas suočava i kakva joj je budućnost. U početku misija je brojala 50.000 pripadnika iz 39 država članica i partnera. Već 2008. godine taj broj je spao na oko 17.500 vojnika. Danas KFOR broji nešto više od 4.690 vojnika iz 27 različitih zemalja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
