Neumerena ambicija je nezdrava, a neumerena ambicija u politici je pogubna. Još ako aspirant nema realno pokriće za potencijalni uspeh: na prvom mestu čast, potom pamet, te sposobnost da relano sagleda situaciju, veštinu komunikacije sa biračima, harizmu… želja ga prosto pojede.
Pogledajmo oko sebe, koliko ima ljudi koji su možda mogli da budu (ili ostanu) biznismeni što lako plivaju u mutnim vodama, efikasni referenti u mesni kancelarijama, mangupi omiljeni u kraju, direktori zemljoradničkih zadruga, vlasnici kafića… a uplovili su u politiku s namerom da budu premijeri i ministri, i sada su – ništa. U žudnji za pobedom postupno su se, kao balasta, oslobađali svega onog što se kod čoveka ceni, i pribegli ponašanju kakvom ih u porodicama svakako nisu učili: počeli su da lažu, ne drže reč, kleveću, pribegavaju nasilju, a pregovaraju i o izdaji otadžbine…
Ambicija bez pokrića im je, prosto, oduzela sposobnost racionalnog razmišljanja.
Uzmimo za primer Miloša Jovanovića, predsednika Nove DSS.
Uoči 19. februara, kada treba da bude konstituisana Skupština Grada Beograda, on preti demonstracijama ukoliko lista „Beograd ne sme da stane“ prikupi većinu!
Ako „vlast formira uz pomoć preletača“!
Za one kojima je poslednjih nedelja i meseci politike bilo preko glave, da podsetimo: 17. decembra lista "Aleksandar Vučić - Beograd ne sme da stane" osvojila je 49 mandata, Đilasova "Srbija protiv nasilja" – 43, NADA Miloša Jovanovića – sedam, Nestorovićev "Mi - Glas iz naroda" – šest, a Dačićev SPS dobila je pet mandata. Skupština Beograda ima 110 odborničkih mesta, a budući da se Miloš Jovanović priklonio Đilasu, SNS-u za formiranje vlasti dovoljna su dva glasa sa Nestorovićeve liste.
„Mi - glas iz naroda“, inače, ostvarenim rezultatima iznenadio je sve učesnike izbora, tim pre što su kandidati sa ove liste praktično bili ignorisani u štampi i televiziji, pa su kampanju vodili samo na društvenim mrežama. Otuda je javnosti i njihova politička platforma ostala relativno nepoznata. Uvidom u njihov sajt, međutim, vidi se da je reč o patriotskom pokretu, naklonjenom Rusiji i izričito protiv svih diktata EU - sve suprotno Đilasu i društvu, kojem se priklonio i Miloš Jovanović.
U čemu je onda Jovanovićev problem?
Pa u tome što mu je neumerena ambicija spržila moć elementarnog rasuđivanja!
Budući da „Mi – glas iz naroda“ nije osvojio 56 mandata da bi sam formirao gradsku vladu, već šest, prirodno je da se ti glasovi, ili deo tih glasova (mandati su vlasništvo gradskih odbornika!) pribroje nekoj od većinskih grupa. To je azbuka demokratije.
Prosto, kao da razgovoramo sa detetom, pitamo Miloša Jovanovića: kad bi svih šest sa Nestorovićeva liste dalo glas Đilasu i njemu, i tako im omogućilo većinu, da li bi i onda bili „preletači“? Ne bi, čujemo ovog pariskog đaka kako odgovara!
Kad već govorimo o „preletačima“, nisu to oni koji će se, možda, izjasniti za sporazum sa SNS, pravi primer odsustva morala u politici demonstrirao je baš Miloš Jovanović. U kampanji se razmetao patriotizmom, bio je protiv RU i protiv sankcija Rusiji i za odbranu Kosova… a onda je „hop!“, mahnuo krilcima i sleteo na granu Dragana Đilasa, među one koji traže sankcije Rusiji, koji nastupaju sinhronizovano sa albanskim lobistima i koji od Evropskog parlamenta traže da ograniči suverenitet Srbije…
To nije bio „prelet“, Jovanoviću? Nego šta? Puzanje?
I sad takav čovek preti demonstracijama zbog navodnih „preletača“!
Ne vredi njemu ni najjednostavnijim rečima, kao detetu, objašnjavati da se on, tako, zalaže za uskraćivanje elementarnog demokratskog prava odbornika sa liste „Mi - glas iz naroda“. Učio je u Parizu one 1999. godine šta je sloboda zbora i dogovora.
Ali, kao i ostali do kojih je dopuzao, sve je zbog neumerene ambicije zaboravio, i ništa ne vidi i ništa ne čuje, osim vlasti, u za njih nedostižnim visinama.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
