Svako ko kaže da je iznenađen - laže!
Znali smo da opozicioni lideri svaku priliku - ali svaku! - koriste za napad na stranke koje su na vlasti u Srbiji - od smanjenja cena životnih namirnica ("slučaj parizer") do masovnih ubistava u "Ribnikaru" i mladenovačkim selima - pa je bilo pitanje sata kada će se neko od njih oglasiti povodom ubistva dvogodišnje Danke Ilić.
Javio se prvi - bićemo direktni: najtuplji među njima - Aleksandar Jovanović Ćuta, stotinak minuta posle obraćanja javnosti ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića. Od milion mogućih reakcija on je izabrao da zahteva da se Gašić podvrgne poligrafu jer mu, Ćuti, u ministrovom saopštenju nešto nije logično i pobuđuje mu sumnju!
U šta to sumnja, Ćuta nije objasnio. Da Danka nije mrtva? Da su uhapšena dvojica radnika "Vodovoda" osumnjičena na pravdi boga? Da ministar štiti prave ubice?
Da li je Ćuta baš toliko glup?
Naravno da nije. Dovoljno dugo mešetari u političkom mutljagu i vrlo dobro zna da se u Srbiji podeljenoj po liniji stranačke pripadnosti, u jednom delu s one opozicione strane svaka laž i svaka teorija zavere ozbiljno primaju ako se vladajuća stranka predstavi kao izvor zla.
Optužujući ga da je o ubistvu Danke Ilić lagao, Ćuta tvrdi da Gašić štiti pravog ubicu. Ministra i vladu Srbije optužuje za saučesnike u monstruoznom zločinu! Ma koliko to zaumno bilo, naći će se dovoljan broj onih koji će poverovati da "tu ima nešto". Isti oni koji su ubeđeni da je Zemlja ravna ploča, da nas je vlast vakcinisala da bi nam ubacila čipove...
Ali, protiv takvih se ništa ne može, svaka budala ima svoje veselje!
Reći će neko da i Ćuta ima pravo na svoje parče radosti, da je ovo deo političke borbe… i biće u pravu. Pisali smo već ovde da su stranke okupljene na listi „Srbija protiv nasilja“ u proteklom periodu upotrebila sve što joj je palo na pamet: lažne vesti, manipulacije javnošću, albanske lobiste, nasilje… kako bi se dokopala vlasti, osim da većinu birača privuče svojim političkim programom. Jer ga nema.
Rezultat je takav kakav je, nikakav za njih. A za sve nas ostale – javni prostor zagađen sumnjama, netrpeljivošću, dubokom podeljenošću društva i govorom mržnje.
Nekako smo se, nažalost, navikli na to.
Ali na nešto ne smemo pristati ni po koju cenu.
U svojim kampanjama protiv vlade i pokušajima da se dočepa vlasti, opozicija je bez zazora koristila tragedije kao što su bila masovna ubistva u maju prošle godine, a sada to čini sa užasnom pogibijom dvogodišnje devojčice. Moramo tražiti od njih da sa takvom praksom prestanu. Prosto, nije ljudski to što rade.
A ako izgubimo ljudskost, šta smo? Ćute!
Kome treba država u kojoj su svi kao on?
NE PROPUSTITE
Bonus video:
