Nesporna je činjenica da se u našoj javnosti Dragan Đilas smatra "vođom opozicije". Zasluženo, ako ćemo pravo, jer je od povratka na političku scenu 2019. godine (pošto je 2014. godine sahranio Demokratsku stranku) uspeo da se nametne kao lider pronatovskih, liberalnih snaga. Za sticanje takvog položaja iskoristio je svoje pare i medijsku podršku Dragana Šolaka, a pri usponu su došle do izražaja njegova sklonost ka spletkama i surovost prema slabijima.
Te su okolnosti i takve osobine bile dovoljne za izdizanje iz plitke mlake bare u kojoj su plivali Nebojša Zelenović, Radomir Lazović, Zdravko Ponoš, onaj Ćuta, pa Miketić... i slični, ali je za pobedu na izborima - što je sebi postavio kao glavni cilj - bilo potrebno nešto drugo. Nešto što Đilas nikada nije imao, jer ne može ni da se otme ni da se kupi: sposobnost strateškog promišljanja, razumevanje funkcionisanja države, odvažnost, viziju razvoja društva i poslednje, ali nikako i najmanje važno - harizmu.
Zato je danas tu gde jeste - nigde.
U nedelju je dozvolio sebi potpuni gubitak kontrole u javnosti - skinuo je mikrofon s revera u "Utisku nedelje", emisiji u kojoj je redovan i veleuvaženi učesnik kojem se ostali gosti podvode na sparingovanje.
- Ako nema izbora, i na njih ne ide i neće izaći niko ko je opozicija, onda odnosi moći u opoziciji ostaju isti, te onda nema odgovornosti za prethodne godine, nema odgovornosti za proteste, izbore i borbu u Evropi, silna obećanja. Ja se samo nadam da nije to - rekao je politikolog Boban Stojanović, drugi gost u "Utisku" i, što bi za ovu situaciju bilo od značaja, opoziciono bez ostatka orijentisan.
Đilas je posle ovog skinuo "bubicu" i kazao:
- Nisam glup, znam šta govori Boban Stojanović. Mislim da je sramota i ne želim da učestvujem u tome do kraja emisije.
Šta je naljutilo Dragana Đilasa?
Jedna reč: odgovornost.
Odgovornost je naličje novčića na čijem je licu liderska pozicija. Jedno bez drugog ne ide. Lider ima privilegiju da određuje put kojim će se ići, ali i snosi odgovornost za ono što će njegove sledbenike snaći tamo.
Dragan Đilas zagovaranjem bojkota opozicione stranke i njihove lidere vodi na marginu, a silnu energiju koju su građani uložili u proteste ostavlja da je razveje vetar. Gde ste bili? Nigde! Šta ste radili? Ništa!
Ko je taj kome ste verovali kad vam je obećavao promene?
Niko i ništa!
Ali nije problem u onome što je bilo: svakom objektivnom posmatraču prošlogodišnjih protesta i izbora, kojima su u antiklimaksu okončani, bilo je jasno da će im krajnji ishod biti - poraz. Energija uložena u njih ionako je, dakle, džabe potrošena.
Stvar je u budućnosti: zagovaranjem bojkota koji opoziciju prevodi u nedelatno stanje za duži period, Dragan Đilas svim njenim pristalicama oduzima nadu u promene.
Da li to znači da Dragan Đilas treba da nastavi da vodi opoziciju? Naravno da ne!
Svest o tome polako, ali uporno sazreva i među onima koji su ga sledili, a preispitivanje odgovornosti je uvod u smenu lidera.
Jer Dragan Đilas određivao je sadržaj, formu i dinamiku letošnjih protesta koji su se završili apatijom učesnika i kao posledicu imali njihovu apstinenciju na izborima, zbog čega je propalo "sigurno osvajanje Beograda". Đilas je, uostalom, negativnom selekcijom presudno uticao na izgled sadašnje opozicione scene, izvukavši u prvi plan neubedljive, kompromitovane i smušene liderčiće nesposobne da misle bar nedelju dana unapred.
I Dragan Đilas je odgovoran za sistematsko poricanje činjenice da opozicija ovakva kakva je, i s njim na čelu, nema snage da pobedi na izborima. Time je kreirao plodno tlo za bujanje raznih teorija zavere - setimo se samo Miketićevih beslovesnih tvrdnji o navodnom fotošopiranju slika predsednika Srbije u "Ribnikaru", a najnovija je sumnja u zvaničnu verziju zločina u Boru, na čemu radi Ćuta...
Đilas i njegovi puleni srozali su dostojanstvo Narodne skupštine na najniže grane u istoriji srpskog parlamentarizma. Istina, svačega je bilo u tom zdanju, ali nikada poslanici nisu bezglavo trčali do toaleta da zagrabe nove količine papira i njime se razbacuju po svečanoj sali!
Dragan Đilas nije kriv samo pred onima koje je vodio, već pred celim društvom. Susret sa odgovornošću je mogao da izbegne u "Utisku nedelje", ali istorija ga čeka.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
