U šta se kunu članovi opozicionih stranaka?
Na šta novoprimljeni članovi stavljaju ruku kad izgovaraju svečanu obavezu da će se boriti za ostvarenje stranačkih ciljeva, zbog kojih su, uostalom, došli baš tu, a nisu otišli u neku drugu partiju?
Mi ćemo vam reći: zaklinju se u kreditnu karticu!
Nekada se, naime, znalo: zaklinjali su se na partijski program, lepo ukoričenu debelu knjigu po kojoj se znalo ko je za srednju klasu a ko za industrijalce, ko naginje Rusiji, a ko Nemačkoj, ko traži veće a ko manje poreze… Pa građani biraju u skladu sa svojim potrebama i željama. A danas…
Znate li koja stranka je za Kosovo u Srbiji, a koja bi ga dala samo tako? Ko bi od političara učlanio Srbiju u NATO, a ko se protivi sankcijama Rusiji? Ko podržava ideju da Vojvodina postane republika, a ko se bori za centralizaciju države?
Već vidimo zluzrade osmehe čitalaca koji misle da su nas ulovili u neznanju.
Demokratska stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine su, reći će oni, svojevremeno predložile Deklaraciju o Vojvodini i usvojile protivustavni Statut Vojvodine, kojim je Vojvodina dobila prerogative države, a DSS ih je tužila Ustavnom sudu, pa ja taj akt proglašen separatističkim i neustavnim. Dakle, znalo se ko je za šta, reći će nam.
Ili ovo: DSS je zbog oštrih neslaganja i sukoba, dva puta u Vojvodini raskidao koaliciju s demokratama i ligašima zbog njihovog blagonaklonog stava prema nezavisnosti Kosova i sklonosti da albanske separatiste opravdavaju kao borce za demokratiju, dok su srpske generale doživljavali kao ratne zločince i sa zadovoljstvom ih izručivali Haškom tribunalu.
Lider LSV Nenad Čanak čak je optuživao lidera DSS Vojislava Koštunicu da su mu „ruke krvave do lakata“ zbog atentata na Zorana Đinđića…
Iz ovoga bi, i niza sličnih podataka, proizlazilo da nismo u pravu kad tvrdimo da se na opozicionoj sceni ne zna ko je za šta. Eh, kakva greška!
Svi ovi, i DS, i DSS i LSV, možda i jesu bili profilisani nekad, ali sada je došlo novo doba, i došli su novi lideri, a oni su sve što su pljuvali – polizali!
Duže od decenije, DSS, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Demokratska stranka i strančice koji danas čine SSP, svađali su se i mrzeli zbog ratova devedesetih i Srebrenice, zbog Kosova, zbog autonomije Vojvodine, i jedni druge optuživali za korupciju i pljačku, razmenjivali lične uvrede da su ništaci, propalice, fašisti i strani špijuni… a danas su se svi za lokalne novosadske izbore okupili na jednoj listi!
Velika je i bogata Vojvodina, a u njoj je najveći i najbogatiji grad Novi Sad. Ako pobede, misle oni, biće u jaslama dovoljno hrane za sve! Za sada, na okupu ih drži ta vizija, i neizgovorena namera da se dogovor o podeli plena izmeni u svoju korist, a da se oni drugi gurnu preko ivice. DSS da šutne DS, DS da prevari LSV, i tako…
A šta će za građane učiniti ako se domognu vlasti – o tome ne razmišljaju.
Jedina tačka njihovog izbornog programa za sada je da se, kad pobede, zabrani gradnja srpskih crkava a postojeće da se, po zamisli Dinka Gruhonjića pretvore u pabove i kafane!
Tako stoje stvari…
A čitaoce molimo da nam jave, ako znaju, da li lider DSS Miloš Jovanović, kad na ulici sretne Vojislava Koštunicu, pređe na drugu stranu, ili samo obori glavu i prođe kao da se ne poznaju?
NE PROPUSTITE
