ČETVRT VEKA OD BITKE ZA KOŠARE: Komemorativna akademija povodom 25. godišnjice: Herojska epopeja koja ne bledi (VIDEO)

Komemorativnom akademijom u Beogradu, večeras je obeležena 25. godišnjica od završetka bitke za Košare, tokom koje su pripadnici Vojske SR Jugoslavije 67 dana branili državnu granicu i sprečavali kopnenu invaziju OVK iz Albanije na teritoriju Srbije i u kojoj je poginulo 108 vojnika.

Premijer Srbije Miloš Vučević istakao je da se usud rata iz veka u vek, od generacija do generacija nadvijao nad Srbijom, koja je uvek uspevala da smogne snage posle svih bojeva i da se, kao ptica-feniks, digne iz pepela.

"U istoriji nam se to desilo toliko puta, i ulazilo u kolektivno sećanje, kao i to da je grupa ljudi na Košarama herojski odbranila Srbiju“, rekao je premijer.

Primetio je da se retko postavlja pitanje šta bi sa Srbijom bilo da to nisu učinili.

"Da se nisu žrtvovali da li bismo danas imali ovakvu Srbiju kakvu imamo? Da li bismo imali slobodu, koliko naših sunarodnika, crkava, manastira bi stradalo, šta bi sa nama bilo da nije bilo neprobojnog bedema sinova naših na Košarama, njih 108, koji su naša krv i budućnost? Oni su i naša deca i sinovi, naša braća i molitvenici. I tako ih moramo gledati, kao da su iz naših kuća otišli da brane zemlju i da su danas nebeska straža i budno prate šta i kako radimo za Srbiju“, poručio je Vučević.

On je naveo da je Nato agresija 1999. godine dokazala da je srpsko društvo u času smrtne opasnosti sposobno da okupi sve snage za odbranu, ističući da je to gen– nedokučiv i bez presedana.

"Mnogi bi da nas raspu i satru, ali nisu uspeli. Taj gen vodi ovaj narod, okuplja ga kada misle da je razjedinjen, ujedinjuje ga, kada silni misle da su nas podelili i pobedili“, rekao je premijer Srbije.

Ukazao je i da je Nato 1999. godine započeo nelegalnu, brutalnu i nemilosrdnu agresiju koja je urušila međunarodno-pravni poredak, čije posledice danas oseća ceo svet.

"Bitka za Košare je najteža stranica sukoba 1999. godine, kojoj je pokušana kopnena invazija za SRJ, kako bi se presekla linija vojske SRJ - Đakovica – Prizren, a neprijatelj ovladao Kosovom i Metohijom“, naznačio je Vučević.

Podsetio je da su većinu boraca činili mladi, regruti koji su se našli u epicentru sukoba i iskazali nadljudsku izdržljivost i hrabrost i nesalomiv duh, uprskos tome što su bili brojčano nadjačani.

„To su naši heroji. Bitka na Košarama, kao i na Paštriku pomutile su plan Natoa za kopnenu invazciju na SRJ, odnosno Srbiju. A, za taj veliki uspeh zaslužni su borci, vojnici i starešine naše vojske. Heroji koji su položili svoje živote i time pokazali ultimativnu ljubav prema državi i svom rodu. Prošlo je 25 godina od strašno boja, ali kako godine prolaze, njihov podvig ne bledi, nego je sve veći“, poručio je premijer Vučević.

Prvi udar u proleće 1999. prihvatili su pripadnici 53. graničnog bataljona Prištinskog korpusa.

Komandant tog bataljona na Košarama pukovnik Duško Šljivančanin ukazao je da su na državnoj granici sa Albanijom uvek ginuli i mučki ubajni srpski vojnci, te da je stanje na karauli Košare uvek bilo – stanje ni rata, ni mira.

Naveo je da bitke na granici Srbije i Albanije nisu počele 1999. godine, kao što se misli, već 1997, a kulminacija je usledila u vreme Nato agresije, u aprilu i maju 1999. godine.

Ispričao je da su 1997. godine, nakon nemira u Albaniji i pljačke vojnih magacina, sve karaule koje gravitiraju ka Kosovu postale baze za obuku terorista, za napade na granicu i za ubacivanje oružja i trerorista na Kosovo.

„Tako je jedna od najčuvanijih granica, možda i na svetu, postala najnečuvanija“, dodao je pukovnik Šljivančanin.

Danas se, naveo je, može reći da je to bio planirani scenario, što je delimično priznao i albanski predsednik Salji Beriša.

Podsetio je da se tokom 1998. godine na granici dogodilo oko 300 incidenata, sa karakteristikama agresije.

„Najkrvaviji dan za pripadnike bataljona bio je 30. septembar 1998, kada je sa albanske karaule Padež, uz svesrdnu pomoć njihovih službi, prešla grupa terorista, predvođena Agimom Ramadanijem, i uz zasede ubila šest graničara, kao i jednog podoficira, a pet graničara je teško ranjeno. To je bio napad na celu granicu, kako bi se naše snage isprovocirale da otvore vatru, kako bi dobili povod za agresiju koja je bila uveliko na pomolu“, rekao je pukovnik Šljivančanin.

To se, naznačio je, dešavalo pred očima međunarodnih posmatrača sa obe strane granice, koji o tome nikada nisu izvestili nijednu relevantnu međunarodnu instituciju, a događaji su, kaže, bili takvi da su zahtevali hitno zasedanje Saveta bezbednosti UN.

Tokom 1998. godine mučki je ubijeno 48 srpskih vojnika i 149 policajaca, koji su bili legitimne mete, dok se, kaže, "eliminisanje terorista nazivalo ugnjetavanjem i grubim kršenjem ljudskih prava.

"Kakvo licemerje“, kazao je on.

Dodao je da borbe u reonu Košara i Morine nisu bile izolovane, već druga faza nadpada, jer kada je agresor shvatoi da ne može iz vazduha da slomi Prištinski korpus, odlučio se za kopnenu operaciju.

"Bitke na Košaramo i na Paštriku su simbol odbrane od Nato agresije. Do potpisivanja Kumanovskog sporazuma, nijedan strani vojnik nije kročio na tlo Kosova i Metohije. Borbom smo omogućili kakve-takve uslove za pregovore, za Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244“, rekao je pukovnik.

Naveo je da je među 108 poginulih pripadnika Vojske SRJ, prosek godina vojnika na odsluženju vojnog roka bio – 25.

"Oni su podneli najveći teret i zaslužuju posebno i najveće priznanje. Neka oni budu uzor junaštva, patriotizma i vojničke časti“, poručio je pukovnik Šljivančanin.

Sindi Ivanković, ćerka kapetana Krunoslava Ivankovića koji je učestvovao u ratnim dešavanjima na Kosovu, gde je poginuo 14. aprila 1999, istakla je da je ponosna na svog oca.

„Dok stojim danas ovde, ja sam živo sećanje na heroje. Bez osude i kritike, imam san o slobodi i miru, da mislimo drugačije, da usvajamo znanja i da to postane naše gorivo, uz očuvanje sećanja i tradicija. Svojoj deci treba da pokažemo koliko ih volimo, jer će im jednom, kada nas ne bude, to značiti, kao što meni znače reči moga oca“, rekla je Ivanković.

Bitka za Košare zvanično je završena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma povukla sa Kosova.

Komemorativnoj akademiji, koju je organizovao Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova, prisustvovali su i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, članovi Vlade, pripadnici Voske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova, Sprske pravoslavne crkve i drugih verskih zajednica.

Kurir.rs/Kosovoonline

Bonus video: