RIM - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sastao se danas, na početku svoje prve zvanične posete Rimu, sa predsednikom Italije Đorđom Napolitanom.
Nikolića je ispred predsedničke palate dočekala garda, a sastanku Nikolića i Napolitana prisustvuju i šefovi diplomatija dveju zemalja - Ivan Mrkić i Đulio Terci.
Odmah potom sastao se sa italijanskim premijerom Mariom Montijem. Posle svečanog dočeka koji je Monti priredio srpskom predsedniku u vili Pamfili, počeo je radni ručak kojem prisustvuju Mrkić i Terci.Tokom dana Nikolić će razgovarati i sa predsednikom Donjeg doma italijanskog parlamenta Đanfrankom Finijem.
Srpski predsednik će takođe učestvovati na Srpsko-italijanskom poslovnom savetu.
Inače, predsednici Nikolić i Napolitano složili su se danas u Rimu da Srbiji ne treba postavljati nove uslove za pristupanje Evropskoj uniji i ukazali na potrebu da se što skorije nastavi razgovor Beograda i Prištine.
Napolitano je posle razgovora rekao da je Nikoliću preneo da će Rim pružiti podržati Srbiju u pregovorima o prijemu u EU. "Ozbiljno ćemo podržati napore Srbije u fazi pregovora za ulazak u EU", rekao je Napolitano novinarima posle razgovora. Kako prenosi italijanska agencija Aska, Napolitano je precizirao da Italija nije među onim evropskim zemljama koje priznavanje nezavisnosti Kosova Srbiji "postavljaju kao uslov za produbljivanje pregovora za ulazak u EU".
"Svakako, postoji razlika u stavovima, ali bez obzira na to kao i na pojedinačne stavove vlada, čitava EU bi trebao da uloži ozbiljne napore da pregovori sa Srbijom imaju pozitivan ishod", kazao je Napolitano. Predsedništvo Srbije je saopstilo da je Nikolić u razgovoru sa Napolitanom istakao je da je Italija uvek bila otvoreni prijatelj Srbije na putu ka clanstvu u EU.
"Evropska unija ne bi trebalo da pred Srbiju stavlja uslov priznavanja nezavisnosti Kosova", rekao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić u intervjuu za italijanski "Korijere dela sera", prenela je agencija Anadolija.
"Ukoliko je neophodno odricanje od Kosova, onda je prihvatljivije da zaboravimo Evropu", rekao je Nikolić koji se danas nalazi u zvaničnoj poseti Italiji.
"Naš cilj od 2000. godine je Evropska unija. Završeni su reformski procesi naše ekonomije, pravnog sistema, tajne službe, javnog sektora i slično. Sada se postavlja uslov priznanja Kosova. Nije pitanje da li mi želimo Evropu. Pravo pitanje je da li ona želi nas. To njih pitajte", poručio je Nikolić.
Ističući da je Srbija pod pritiscima po pitanju Kosova, Nikolić je rekao da je u pregovorima s Prištinom postignuto niz dogovora.
On je kazao da neće izbegavati susret s premijerom Kosova Hašimom Tačijem, ali je i istakao da najpre mora da se okonča krivični proces protiv Tačija, koji se tereti za trgovinu organima tokom rata na Kosovu.
Predsednik Srbije je istakao da njegova prva poseta zemljama Evropske unije započinje u Italiji, jer saradnja dve zemlje traje decenijama podsetivši da je italijanski gigant "Fijat" rođen upravo u Kragujevcu i da je od tada sklopljeno mnogo brakova između Srba i Italijana.
Nikolić je, uoči posete, ocenio da su odnosi Srbije i Italije su dobri, ali da to ne znači da nema prostora za njihovo poboljšanje. On je u tom kontekstu najavio da ima nekoliko "značajnih projekata u energetskom sektoru da predloži italijanskim partnerima".
On je u intervjuu italijanskoj agenciji Ansa ponovio da je ulazak u EU strateški cilj Srbije, ali da to ne znači da će Beograd prestati tesno da saraduje sa Rusijom na projektima kao što je gasovod "Južni tok"."Oduvek sam mislio da Srbija ima sve preduslove da bude most između istoka i zapada. Bila bi velika greška ne iskoristiti tako dobru poziciju", rekao je Nikolić.
Odnosi Italije i Srbije konstantno se razvijaju, a pored principijelne podrške Rima evropskim integracijama Srbije, uspesi se beleže i u sferi ekonomije.
Italija je jedna od najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a investicija "Fijata" u automobilsku industriju Srbije smatra se jednom od najvećih posle 2000. godine.
Dve zemlje su do sada potpisale niz bilateralnih sporazuma u oblasti infrastrukture, energetike, poljoprivrede, ali i vojne saradnje, unutrašnjih poslova, kulturno-prosvetne i naučno-tehničke saradnje.
Takođe, dve zemlje su održale dva političko-privredna samita, a za narednu godinu najavljen je i treći.
