BEOGRAD - Poslanik Demokratske stranke Srbije i poznati reditelj Siniša Kovačević izjavio je da se Radio televizija Srbije nalazi u dubokoj krizi, bez koncepta i programa.
Javni servis nalazi se u dubokoj krizi - kako krizi rukovođenja, tako i konceptualno, pa i u političkoj i moralnoj krizi, rekao je Kovačević na sednici republičkog parlamenta, u delu kada poslanici svakog utorka i četvrtka traže informacije od predstavnika vlasti.
“Čini mi se da pored toga što je loše vođena i što apsolutno nema nikakav program osim onih nekoliko plavuša koje se smenjuju vodeći ga, menadžmentu te kuće niko nije rekao da su se u Srbiji dogodile određene političke promene”, rekao je Kovačević.
Obzirom da, kako je rekao, RTS grca u besparici, a “javna je tajna da nacionalna televizija raspolaže ogromnim markentinškim i finansijkim kapitalom koje u bescenje prodaje određenim firmama”, Kovačević je upitao ministra kulture i informisanja Bratislava Petkovića da li je tačno da se radi o firmama Srđana Šapera i Dragana Đilasa i da li u takvim ugovorima ima elemenata krivičnog dela.
“U ovakvom sistemu vrednosti nacionalna televizija je stub i nosač kulture jednog naroda. Ukoliko takva kuća nema mogućnost da se suprostavi ovoj najezdi indijskih nevesti i Sulejmana veličanstvenog, bojim se da ćemo biti suočeni sa jednim gorkim porazom, čijih posledica, bojim se da nismo svesni”, rekao je Kovačević.
Slične kritike, Kovačević je ponovio i na sednici Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, na kojoj je predstavljen predlog budžeta Ministarstva za kulturu u narednoj godini, ukazavši da je naplata pretplate sve manja, a kritike je uputio i na račun direktora RTS Aleksandra Tijanića.
“Što se tiče Tijanića, o njemu mislim sve najgore. Stranka kojoj pripadam, iako tada nisam bio njen član, je donekle kriva što je on tu i zbog toga se izvinjavam”, rekao je Kovačević.
Poslanik D S S je i ranije, 23. oktobra, takođe, na sednici parlamenta tražio od ministra kulture i informisanja da objasni kakva je situacija u RTS-u i kakvi su problemi naplate pretplate, navodeći da je ona "spala" na 30 odsto, dok u Hrvatskoj ide i do 90 odsto.
On je i tada pitao da li je tačno da se ogroman marketinški potencijal prodaje odgovarajućim firmama.
