BEOGRAD - "Novi Dejton", kao mogućnost za rešenje pitanja Kosova i Metohije, o kojoj je govorio premijer Srbije Ivica Dačić, nije realan jer je odnos snaga takav da je malo verovatno da bi konferencija takvog tipa mogla biti održana, smatraju poliltički analitičari.
Premijer Dačić rekao je juče, povodom godišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma za BiH, da taj dokument zaslužuje da bude istorijski i da misli da bi i za druge probleme, kao što je problem Kosova i Metohije, bio moguć "neki novi Dejton".
Bivši ambasador u Nemačkoj Ognjen Pribićević, međutim, smatra da nje realno održavanje "novog Dejtona" za Kosovo i Metohiju. Pribićević, naime, smatra da osim što nije realno postoje i drugi razlozi, a jedan od njih je, kaže, taj što vodeće zapadne sile, koje imaju dominantan uticaj u ovom delu Evrope, "nisu zainteresovane da od nečega što oni smatraju da je gotovo, prave veresiju". Drugi razlog je, prema njegovim rečima, taj što bi u novonastalim međunarodnim okolnostima "takav novi Dejton" po svemu sudeći morao da uključi i Rusiju, što bi bilo protivno intresima tih vodećih zapadnih sila."Stoga je sve to nerealno očekivati", izričit je Pribićević u izjavi Tanjugu.
On napominje da je realna premijerova izjava u kojoj on govori o "našim moćima i potencijalima i koliko su oni skromni"."U tom smislu mislim da je to jako dobro da prosto stvari spustimo na zemlju i da vidimo šta možemo da uradimo", naveo je ovaj bivši diplomata. Istog mišljenja je i njegov kolega, politički analitičar i bivši ambasador u Parizu Predrag Simić. Simić, naime, smatra da bi tako nešto bilo "zaista dobro rešenje u ovom trenutku" ali da raspoloženje onih koji o tome odlučuju, a to su pre svega pet članica Saveta bezbednosti UN, nije takvo.
Simić je Tanjugu rekao da nije izvesno očekivati da bi se situacija na Balkanu, barem južnom delu Balkana, na Kosovu i Metohiji, mogla rešavati nekom konferencijom u rangu Dejtona. "Mislim da to nije baš izvesno jer takve konferencije više su posledica rata, kao što je i Dejton organizovan", rekao je Simić.
On je podsetio na reči visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton koja je kazala da okvir u kome se može voditi dijalog Beograda i Prištine jesu pregovori pod pokroviteljstvom EU, odnosno pregovori koje upravo ona vodi. "U ovom trenutku ne vidim baš mnogo volje EU da se odrekne svog ekskluzivnog prava na bavljenje Kosovom i videli smo i da je kada je došla u Beograd došla u pratnji (državne sekretarke SAD) Hilari Klinton, koja je time htela da pokaže punu solidarnost i podršku SAD vodećoj ulozi EU", rekao je Simić. "To je u ovom trenutku prosto prepušteno EU", rekao je Simić.
I vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da je vrlo teško da se održi neki "novi Dejton" i da to prihvate velike sile, a naročito ne nešto što bi "rešavalo Balkan u paketu". Radić, naime, smatra da je pravljenje uslovno rečeno novog Dejtona, koji bi obuhvatao sve zastupljene balkanske probleme 90-ih godina, nezamislivo jer bi "unapred pretpostavljalo uslovno rečeno trgovinu za teritorije". "Upravo zbog poremećaja koje bi tako nešto izazvalo ne verujem u realnost da bi neko relevantan na međunarodnom planu podržao takvu inicijativu", rekao je Radić Tanjugu.
