Najnovije vesti

Tadić: Milanoviću i Dačiću odlučujte protiv volje većine

Otvorio se Hrvatima

Tadić: Milanoviću i Dačiću odlučujte protiv volje većine

Politika
12:42h
Na Zapadnom Balkanu nedostaje političke kulture i to bi trebalo da promenimo. Biti rob predrasuda i starih uverenja uzrok je svega toga, a baš bi se tu trebalo da događa suštinska reforma

ZAGREB - Bivši predsednik Srbije Boris Tadić i bivši šef Demokratske stranke dao je intrevju za zagrebački Jutarnji list uoči odlaska hrvatskog premijera Zorana Milanovića u prvu radnu posetu Beogradu. Tadić je, kako se navodi u teksu intervjua, svakako, jedna od upućenijih osoba u političke relacije Beograda i Zagreba, koji su poslednjih meseci dotakli samo dno.

Šta Hrvatska i Srbija mogu da dobiju susretom Dačića i Milanovića? - Prvo što mogu da dobiju u kvalitativnom smislu jeste promena. Ono što se događalo zadnjih pola godine nije bilo dobro ni za koga, a pogotovo za građane obe države. To nije bilo dobro ni za ovu regiju jer je na nama, Zagrebu i Beogradu, velika odgovornost za unapređenje političke, sigurnosne i ekonomske saradnje. Štaviše, mi živimo, a to je jasna činjenica, u sličnom, ako ne i istom, političkom i kulturološkom prostoru. Sve što se sad dešava u Srbiji ima refleksije na Hrvatsku. I obrnuto. Ukratko, imamo novu etapu u odnosima što je svakako dobro.Različite percepcije tačno, ali šta sad možemo da očekujemo... - Postoji mnogo problema na kojima možemo da počnemo da radimo u odnosima između dve Vlade, ali sad bi trebalo videti hoćemo li ih uspeti da konkretizujemo. Bila bi velika stvar kada bi se stvorila takva klima.

Sad je već opšte mesto za odnose između Beograda i Zagreba oslobađajuća presuda Haškog suda za Gotovinu i Markača koja je izazvala gnevne rekacije službenog Beograda. Šta vi mislite o presudi i reakcijama na nju?

- Reč je o dve potpuno različite percepcije onoga što se dešavalo tokom rata. Kad to kažem mislim da, uz shvatanje sopstvenog stava, treba imati i razvijenu percepciju za razumevanje pozicije druge strane kako one u Hrvatskoj tako i u Srbiji. Kada bismo tako pristupali politici valjda bi puno lakše, a i bili bismo mnogo hrabriji u pronalaženju odgovora na pitanja i probleme koji nas, što je razumljivo, jako pogađaju. Srbija ne može da kreira drugačiji pristup odluci Haškog tribunala nego što ga je kreirala danas. O tome sam razgovarao i s predsednikom Josipovićem i s premijerom Milanovićem, mojim hrvatskim prijateljima. Ali usprkos tome što imamo različite percepcije o tragičnim događajima iz ‘90-tih i radu Haškog suda mi moramo da tragamo za rešenjima jer živimo zajedno ili jedni pored drugih u ovoj regiji. Moramo da pronađemo rešenje i za ovo različito viđenje haškog pravnog postupka. I javnost bi u Hrvatskoj slično reagovala kao ona u Srbiji da su uloge obrnute. Na ovaj način pokušavam pomoći da se u Hrvatskoj shvati srpska pozicija .Uz oslobađanje Gotovine i Markača, takođe presuda je jasno utvrdila da je Oluja bila legitimna vojna operacija, a ne planirani progon hrvatskih Srba što je deo službene srpske politike. Kako biste to komentarisali?

- To je jednostavno tek jedno od viđenja te situacije. Naravno, ono je legitimno. Svakako, ne bih ulazio u legitimnost vojnih operacija jer kao bivši ministar obrane i glavnokomandujući oružanih snaga Srbije dobro poznajem tu tematiku i ona je teško osporiva. Ali ovde se ne radi samo o tome već i o mnogočemu drugom. Jedan veliki deo hrvatskog stanovništa napustio je svoje domove, izazvani su ogromni socijalini problemi, promenjena je demografska struktura u regiji... To je i pitanje kulture, ljudskih prava, temeljne zaštite ljudskog integriteta, prava da ljudi žive na prostoru gde su rođeni. To je, na kraju pitanje poštivanja odredbi Povelje UN-a i širok je taj kontekst. Svako pojednostavljanje bilo bi, po mom mišljenju, vrlo opasno. S druge strane, moramo krenuti od nekih parametara i priznati jedni drugima određena prava. Lično sam, proteklih godina, učinio veliki napor da se to i dogodi uspostavljajući jednu drugačiju političku filozofiju od one koja je do tada postajala na ovom prostoru.

I jeste li bili uspešni? - Ne znam. Ali sad je na drugim da pomažu. Na vladama Srbije i Hrvatske i na dvojici predsednika.

U Hrvatskoj dominira stav da se veliki deo problema u odnosima Zagreba i Beograda temelji na činjenici što se predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić nisu zapravo odrekli postulata politike Slobodana Miloševića prema Hrvatskoj. Je li to tako?

- Radije bih da o tom problemu govorim u srpskim medijima. Pre nego u onima iz Hrvatske. Pa kad završim tu raspravu sa srpskim novinarima i političarima, nešto o tome ću reći i za Jutarnji list. U svakom slučaju, pitanje koje ste postavili tek je površina problema. Mislim da na Zapadnom Balkanu nedostaje političke kulture i da to trebamo da promenimo. Biti rob predrasuda i starih uverenja uzrok je svega toga, a baš bi se tu trebalo da događa suštinska reforma. Ako budemo menjali politčku kulturu, ako budemo pomirljiviji jedni prema drugima stvorićemo i stabilnije, bolje, društvo unutar naših država. Onda ćemo i više energije da trošimo na kvalitet naših proizvoda, bićemo konkurentniji i konačno bolje ćemo živeti. Vidim da su i u Hrvatskoj, baš kao i Srbiji, ljudi zabrinuti kvalitetom života.

Već se neko vreme spominje mogućnost povlačenja hrvatske i srpske tužbe pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Je li to izvesno?

- Onoliko koliko smo u stanju da rešavamo međusobne probleme bez intervencija međunarodne zajednice, pokazuje i naš kredibilitet u svetu. Nije dobro da opterećujemo svet našim problemima. To je moj stav. Sad je drugo pitanje postoji li međusobna politička volja. Nadam se da postoji. Ali mnogo toga zavisi o političkim okolnostima. Moja sugestija sadašnjim liderima bila bi da ponekad treba preuzeti odgovornost i doneti odluke koje idu protiv volje većine- konstatovao je Boris Tadić u razgovoru za Jutarnji list.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track