ISTRAŽUJEMO ZAŠTO SE POVEĆAVA NETRANSPARENTNOST RADA STUDENATA U BLOKADI? Konfuzija oko zahteva i nespremnost na razgovore skrivaju njihove autentične interese

Uprkos više nego konkretnim potezima državnih institucija ka razjašnjenju svačije odgovornosti za strašnu tragediju u Novom Sadu, ne prestaju protesti dela studenata, a konfuzija oko njihovih zahteva, čak i tri meseca od pada nadstrešnice, samo doprinosi da se njihovi zahtevi proizvoljno tumače.

Igra mačke i miša

Uvereni da je društvu neophodan dijalog, redakcija Kurira iz dana u dan pokušava da smanji ovu kakofoniju oko studentskih zahteva i istera na čistac šta deo akademske zajednice danas konkretno traži, šta je do sada ispunjeno, a šta nije. Ipak, naši pokušaji ostali su uzaludni, s obzirom na to da studenti u blokadi neće da pojasne svoje zahteve javnosti. Netransparentnost studenata u blokadi i na ovom koraku se, nažalost, pokazala kao otežavajuća okolnost. Ukoliko nisu sasvim jasni zahtevi, kako javnost može da zna šta još treba da bude ispunjeno? Isto tako, kako vlast može da razmatra ispunjenje bilo kojih i bilo čijih zahteva ako oni nisu jasno artikulisani i konkretizovani? Potrebna je transparentnost da bi uopšte znala šta treba da ispuni, zar ne?

Ova po srpsko društvo nimalo bezazlena igra mačke i miša vodi urušavanju svega što smo kao društvo i mlada evropska demokratija izgradili zajedno. Sistem upravljanja zahtevima studenata i donošenja njihovih odluka u celini dodatno je postao netransparentan, što je stvorilo ambijent u kojem su i određeni pojedinci i institucije počeli da daju izjave u njihovo ime i postalo je nejasno da li su one relevantne.

Zabrinutost oko netransparentnosti utoliko je veća ukoliko se sagleda da se taj manir studenata provlači kroz formulisanje samih zahteva i evaluacije njihove ispunjenosti - ne znamo šta su zahtevi, pa samim tim ne znamo ni da li su ispunjeni. Zatim, u potpunoj magli se ostavlja pitanje ko je zadužen da proceni da li je nešto ispunjeno, kao i kakav je kredibilitet imaju pojedinci, tela ili institucije, koji su eventualno za to zaduženi. Na kraju, znamo li ko donosi odluke o tajnim akcijama studenata u blokadi?

Upliv sa strane

Zbog insistiranja na netransparentnosti, nije jasno da li je delu studentske populacije u blokadi cilj ispunjenje njihovih zahteva ili su, pak, ušli u svojevrsne koalicije ili bliske koordinacijske veze sa određenim udruženjima, nevladinim organizacijama i predstavnicima stranaka. Netransparentnost je i razlog što može da se sumnja da među onima koji upravljaju zahtevima ima stranački, programski ili ekonomski zainteresovanih osoba. Ako nije tako, treba to javno i glasno reći, jer upravo takve strukture, kojima mesto nije među studentima, koriste netransparentno za svoje ciljeve.

Ako se svi zdušno borimo za transparentnost u upravljanju državom, onda je na mestu zamerka da se isti princip mora primeniti i na one koji na tome najglasnije insistiraju. Ako stvari sa studentskim zahtevima ostanu ovako u magli, postavlja se pitanje da li studenti stvarno hoće da im se ispuni ono što deklarativno traže ili žele da ostave ovu situaciju i dalje konfuznom i nejasnom i tako je održe i dalje podložnom različitim interpretacijama.

Upravo zbog različitih interpretacija, Kurir je juče poslao pitanja i Građevinskom fakultetu u Beogradu, koji je naknadno tražio objavljivanje još nekih dokumenata. Tim povodom se u subotu oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je zamolio Vladu Srbije, investitore, izvođače radova i tužilaštvo, da objave i te dokumente, bez obzira što, kako je naglasio, nikakve veze sa izvršenjem krivičnog dela nemaju.

Naime, sada se i postavlja pitanje i da li je izmešteno odlučivanje o konkretizaciji i evaluaciji ispunjenosti zahteva, pa tako je i nejasno i da li se Građevinski fakultet obraća u ime studenata ili u svoje.

Inače, Građevinskom fakultetu smo uputili sledeća pitanja: da li je Građevinski fakultet uradio analizu zahteva studenta i u kom formatu se to radi i da li među profesorima koji su u toj grupi ima ekonomski ili politički zainteresovanih. Odgovore nismo dobili do trenutka objavljivanja ovog teksta.
Ponovo smo kontaktirali i Rektorat Univerziteta u Beogradu i pitali da li je ta institucija upoznata sa tim koja tela rade na formulaciji i evaluaciji ispunjenosti zahteva i da li se sistem donošenja odluka kod studenata promenio. Odgovore nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.

Vanredno stanje

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za Kurir da studenti u blokadi, odbijanjem razgovora, zapravo forsiraju pravljenje "regularnog vanrednog stanja".

"Izgleda da postoji samo jedan zahtev, a to je da Vučić ode bez izbora. Sve drugo je farsa i poigravanje sa nervima javnosti, rušenje institucija, pre svega univerziteta, poništavanje izborne volje građana, medijski teror glasne manjine, prizivanje obračuna medija i građana i sukoba policije i demonstranata. Smena Vučića je jedini zahtev i zato se stalno priča da nisu ispunjeni zahtevi. Jer, koji god se konkretni zahtev ispuni, tvrdi se da zahtevi nisu ispunjeni. Dakle, politikantska igra bez prestanka, forsiranje uznemirenosti i straha, patentiranje "regularnog vanrednog stanja", svesna politička neartikulacija bunta i odbijanje razgovora", ocenjuje Stanković.

Kurir Politika