NEKI ĆETE PONAVLJATI A NEKI ĆEMO U FOTELJE Od prvog povika "Dole Vučić" bilo je pitanje dana kad će tražiti ulaz u Vladu OBOJENA REVOLUCIJA JE PRERASPODELA MOĆI
Odavno se na ovim našim prostorima malo čita, retko se zaviruje i u knjige i u zakone, pa se zaboravilo ono što je Čehov kazao – da puška koja se u prvom činu nalazi na zidu, u trećem mora da opali. Primenjeno na naš slučaj: kad na početku izađeš na javnu scenu vičući „Dole Vučić!“, pitanje je dana kad ćeš tražiti da ti spreme kabinet u zgradi Vlade u Nemanjinoj!
Zato narod koji ima ovakvu omladinu ne mora da brine za njenu budućnost, zna ta šta radi. Studenti su shvatili da je od dve-tri godine učenja i studiranja lakše odmah sesti u poslaničke klupe. A kad jednom uđeš u Skupštinu, posle ti je ceo život pesma. Eno Marinike Tepić, lice bez zanimanja, a živi kao bubreg u loju.
A ima korisnih knjiga…
Upravo je ovih dana u izlozima knjižara drugo izdanje prevoda na srpski rada Darona Ačemoglua i Džejmsa A. Robinsona znakovitog naslova „Zašto narodi propadaju“. Pisci, prošlogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju, u njoj dokazuju – da to kažemo sasvim sažeto – da je razlog svake obojene revolucije borba za preraspodelu političke moći. Koga zanima detaljnije, neka zaviri među njene korice, ali upozoravamo: malo je obimnija i malo složenija od zagrebačke „Blokadne kuharice“. A mi da se vratimo meritumu stvari: političkoj moći.
Šta je do sada smetalo u životu rektoru Beogradskog univerziteta Vladanu Đokiću njegovim kolegama? Dobro su plaćeni, uživaju ugled u društvu, SANU čeka na njih, deca im nasleđuju položaje i zvanja kao Englezi plemićke titule… Zbog čega se bune? Zato što ih RTS laže? Ospu se kad gledaju TV dnevnik? Trpe duševnu bol zbog tabloida? Ma haj‘te, molim vas! Priče za malu decu i studente čiju su godinu školovanja ukrali kako bi sebi pribavili jedino što nemaju – političku moć!
Da Đilas, Ponoš, Aleksić i kompanija nisu rođeni gubitnici, i da se Proglas dočepao vlasti, ništa od ovoga danas se ne bi dešavalo. Ne, naravno, zato što bi Šolak dobio nacionalnu frekvenciju, nego zato što bi sve one „nestranačke ličnosti“ oko Proglasa grickale svoj deo kolača i saplitale koalicione partnere, kako već bog zapoveda u srpskoj i inoj politici.
Ali nije im se dalo. Profesori, dekani i rektori koji su se odazvali pozivu Dragana Bjelogrlića (pazi ti to!) džabe su krečili i prljali cipele odlazeći na traktorske blokade i antilitijumske skupove. Onda im je novosadska tragedija dopala – sami su to rekli još ciničnije – kao kec na desetku! Pa smo imali ono što smo gledali iz prvih redova poslednjih šest meseci.
Sad traže izbore. I, naravno, traže podršku građana.
Od koga traže izbore?
Od „nenadležnog“ Vučića.
A kako prave izborne liste?
Neki ćete da idete u Strazbur kopnom, morem i vazduhom, neki ćete da ponavljate školsku godinu, a neki ćemo, s našim dragim profesorima, dekanima i rektorom, da se kandidujemo za poslanike.
Tipujemo da će prvi zakonski predlog – ako uđu u Skupštinu – biti da se svim učesnicima protesta školska 2024/25. prizna za položenu sa svim desetkama. Najistaknutijima – odmah da se uruče diplome o završenim studijama.
Da država i narod nagrade njihov trud.
ZAŠTO REKTOR ĐOKIĆ POZIVA MACUTA NA MEDICINSKI FAKULTET:
· Reaguj