Ispravka: Nema dokaza da su studenti Srbe nazvali genocidnim

Naime, u uvodu u članak, interpretirana je izjava Emine Spahić u emisiji Utisak nedelje, i to je kao da je cilj delovanja studenata da "Srbi i Srbija priznaju genocid u Srebrenici", međutim Raskrinkavanje tvrdi da je izjava govorila suprotno - da nijedan narod nije genocidan, već samo pojedinci koji podržavaju genocid.

Time ne stoji ni činjenica da su studenti tražili da se Srbi proglase genocidnim. Kurir je u tekstu spomenuo i održavanje festivala "Krokodil", ali je nedokazana teza da je moto festivala da su "Srbi genocidni"!

U svojoj analizi Raskrinkavanje tvrdi da ne postoji nijedan zabiežen slučaj kada su studenti/kinje, kolektivno ili pojedinačno, uključujući i one koji su govorili o genocidu u Srebrenici, tvrdili/e da su Srbi “genocidan narod” ili da je Srbija “genocidna država”.

U nastavku teksta pomenuti su zločini nad Srbima, i taj deo ostavljamo u integralnom izdanju.

Ovo su samo neka od monstruoznih ubistava čije su žrtve bili Srbi...

Sudiji izvadio oči pa ga zaklao

Ubistvo sudije Slobodana Ilića za koje je terećen zločina Naser Orić jedno je od najsvirepijih ubistava. Prema izjavama jednog od svedoka zločina u kojem je grupa predvođena Naserom Orićem nožem ubila više zarobljenih srpskih civila i u kojem se opisuje da je Orić svojim nožem izvadio oči i zaklao sudiju u Srebrenici Slobodana Ilića.

Takođe, jedan od svedoka Tužilaštva BiH, ratni predsednik Izvršnog odbora SO Srebrenica, Ibran Mustafić, u svojoj knjizi “Planirani haos” detaljno je opisao razgovor koji je imao s Orićem nedugo nakon ubistva sudije Ilića u Zalazju 12. jula 1992.

- Kada smo onu ekipu zarobljenih Srba iz zatvora ponovo poveli prema Zalazju i kada je počelo klanje, meni je dopao Slobodan Ilić. Popeo sam mu se na prsa. Bio je bradat i čupav kao životinja. Gledao je u mene i nije progovorio ni reči. Izvadio sam bajonet i direktno ga udario u jedno oko, a zatim provrtio nožem. Nije ni zapomagao. Zatim sam ga nožem udario u drugo oko. Nisam mogao da verujem da ne reaguje. Iskreno rečeno, tada sam se prvi put uplašio tako da sam ga odmah posle preklao - naveo je Mustafić u svojoj knjizi Orićevo priznanje tog strašnog zločina.

Međutim, kada je Mustafić kao svedok tužilaštva u Sudu BiH pokušao da prepriča navedeni razgovor s Orićem, odbrana optuženog nametnula je tezu da je Mustafić mentalno oboleo te da zbog toga, navodno, njegovo svedočenje nije relevantno.

Masakriranje dečaka Slobodana Stojanovića

Nemoguće je ne pomenuti i ubistvo Slobodana Stojanovića, srpskog dečaka iz Donje Kamenice, sela u bratunačko-zvorničkom kraju, koji je samo 11 godina kada su ga, jedne julske noći 1992. godine, zverski ubili muslimani pod vođstvom ratnog zločinca Nasera Orića i žene-monstruma Elfete Veseli.

Porodica Stojanović se zbog ratnog vihora smestila kod svog kuma Zorana Miloševića u zaseoku Dženarike. Dečak Slobodan je tugovao za svojim psom koji mu je ostao kod kuće. Često je tražio da ode nazad u selo, odveže psa i dovede ga kod kumova. Roditelji su ga odvraćali od te ideje, ali se teško mirio sa tim. Neodustajući od svoje namere Slobodan je 27. jula 1992. prošao kroz barikade i otišao u pravcu rodne kuće da bi doveo svog psa. Njegovog oca Iliju, koji je u to vreme bio u Zvorniku, o Slobodanovom nestanku obavestila je lokalna komanda srpske vojske.

Ova priča je potresla mnoge, pogotovo što je u pitanju dečak koji želeo samo da spasi svog psa, ali je nažalost tragično završio.

Njegovo telo pronađeno je u jami u zaseoku Bajrići u Novom Selu kod Zvornika, a identifikovan je DNK analizom.

Telo je pronašao patolog u starom plavom radničkom mantilu zajedno sa nekoliko ubijenih Srba. U gornjoj vilici nije imao šest prednjih zuba koje su mu izbili. Stomak mu je bio rasporen u obliku krsta, Elfeta mu je sekla uši, a na kraju i pucala u slepoočnicu iz neposredne blizine. Prišla mu je s leđa i zverski ga mučila dok ga nije ubila.

Albanka Elfeta uhapšena je u Švajcarskoj 25 godina posle zločina. Podsetimo, Apelaciono veće Suda BiH drugostepenom presudom povećalo je Elfeti Veseli zatvorsku kaznu sa 10 na 13 godina za ubistvo dečaka Slobodana Stojanovića 1992. na području Zvornika.

Pobili mu celu porodicu

Brano Vučetić imao je samo 9 godina kada su njegovu porodičnu kuću napali srebrenički muslimani. U brutalnom masakru vojnika Nasera Orića, ubijeni su mu otac i stariji brat koji je imao 17 godina.

Brano Vučetić, je u svojoj bolnoj ispovesti ispričao šta je sve rađeno njemu i celom srpskom stanovništvu na području Srebrenice u ratnim godinama.

– Ova tragedija u mom životu se desila početkom rata 1992. godine. Imao sam samo devet godina kada sam izgubio majku koja je bila u posjeti mojoj baki koja je bila u selu samo sedam kilometara udaljenom od našeg. U tom kombiju kojim je išla, bilo je 15 civila. Napravljena je zaseda u kojoj su ubili osam civila, među kojima je bila moja majka. To je bilo 16. septembra 1992. godine – započinje svoju bolnu ispovest Vučetić.

Međutim, ova strašna tragedija nije bila kraj njegove patnje. Naprotiv, bila je samo njen početak.

Nakon samo tri meseca, 15. decembra iste godine dojučerašnje komšije, a sada krvnici Nasera Orića mu ubijaju oca Radovana i brata Milenka, koji je imao samo 17 godina.

Ubili joj dve ćerke i muža

„Živim da bih mogla otići na groblje i zapaliti sveće mojim najmilijim. To ne može uraditi niko drugi kao što to može majka, jer majka to radi na poseban način. I to me održava u životu”, kaže za „Politiku” Slavka Matić iz Bjelovca kod Bratunca, kojoj su muslimanski ratnici iz Srebrenice, predvođeni Naserom Orićem, u jednom danu ubili dve kćerke i muža. Ubili su ih na kućnom pragu 14. decembra 1992. godine.