"TOMPSON MLADIM HRVATIMA GLAVNI IDOL": Linta za Kurir o ustaškom divljanju u Zagrebu, izneo alarmantne brojke!
Nedelju za nama obeležile su različite reakcije na takozvani koncert Marka Perkovića Tompsona u Zagrebu, koji je zapravo bio nedvosmislena promocija ustaškog pokreta, vrednosti iz doba NDH, nacizma, fašizma i klerofašizma i veličanje zločinaca i zločina iz Drugog svetskog rata i iz poslednjih ratova devedesetih. Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta u intervjuu za Kurir kaže da je ovaj događaj samo još jedan u nizu dokaza koji potvrđuje da Hrvatska nije spremna da se suoči sa svojom ustaškom i genocidnom prošlošću, da živi duboko zarobljena u svojoj mračnoj prošlosti i da je država koja ne poštuje temeljne vrednosti, poput antifašizma, vladavine prava i ljudskih i manjinskih prava. Govoreći o kulturi sećanja u Srbiji, Linta objašnjava zašto je važno da naša država pokrene borbu za međunarodno priznanje genocida nad srpskim narodom u NDH.
Kao nekoga ko često istupa sa upozorenjima na opasnost od ovakvog narativa u Hrvatskoj, da li vas je nešto ipak iznenadilo, kao, na primer, pola miliona ljudi koji su prisustvovali ovom događaju?
- Nije me iznenadilo prisustvo pola miliona Hrvata na koncertu. U Hrvatskoj od dolaska HDZ na vlast 1990. godine traje proces radikalne revizije istorije, odnosno rehabilizacije ustaštva i genocidne NDH. Većina Hrvata smatra da su ustaški zlikovci i zločinci bili mučenici i borci za slobodu, da su partizani zločinci koji su okupirali Zagreb i Hrvatsku 1945. godine, a ne oslobodioci, da je genocidna NDH bila prava i istinska država hrvatskog naroda koja se tobože samo branila od srpskih "fašista", da je najveći logor smrti na Balkanu Jasenovac bio radni logor, da je ustaški pozdrav "Za dom spremni" stari hrvatski pozdrav. Pored toga, Tompson je najveći idol u hrvatskom narodu. Njegova srbomrzačka pesma "Bojna Čavoglave", koja počinje uzvikom "Za dom spremni", bila je udarna pesma tokom rata, tj. masovno su je pevali pripadnici hrvatskih paravojnih i vojnih snaga.
Videli smo slike i snimke, i činjenica je da je tamo bilo mnogo mladih, od kojih većina možda i nije rođena kada se desila "Oluja"? Kako objašnjavate njihovu fascinaciju Tompsonom?
- I hrvatski novinari koji su bili na koncertu potvrdili su činjenicu da su velika većina prisutnih na koncertu bili mladi do 30 godina, kojima je šovinista Tompson glavni idol iz razloga što veliča ustaški pokret i slavi progon Srba u zločinačkoj akciji "Oluja". To, između ostalog, potvrđuje istraživanje koje su 2021. godine sproveli Institut za društvena istraživanja u Zagrebu i hrvatska nevladina organizacija GONG, prema kojem više od dve trećine ili oko 70 odsto učenika završnih srednjih škola u Hrvatskoj smatra da genocidna NDH nije bila fašistička tvorevina. Rezultati su bili skoro identični i prilikom prvog istraživanja koje je urađeno 2015. godine. Mladi Hrvati su posledica procesa radikalne revizije istorije, koji u Hrvatskoj traje 35 godina.
Kakvu poruku je poslao državni vrh Hrvatske time što je podržao Tompsona, čak i svojim prisustvom, kao i njegov repertoar i ustašku ikonografiju viđenu na zagrebačkom hipodromu u subotu? Čuli smo pozdrav "Za dom spremni" i u Hrvatskom saboru, koji su prošli čak i bez opomene i sa Jandrokovićevim komentarom da svako može da priča kako hoće.
- Državni vrh Hrvatske je po ko zna koji put poslao jasnu poruku da u suštini vodi politiku rehabilitacije ustaštva. Podsećam da je 2016. godine Hrvatski sabor doneo odluku da bude pokrovitelj ubijenim ustašama u Blajburgu, iako tamo nije bilo nikakvih ubistava. Dana 15. maja 1945. godine u jednom dvorcu pored Blajburga predstavnici oružanih snaga NDH su potpisali kapitulaciju. Zbog toga je Hrvatski sabor 1996. upravo 15. maj proglasio za Dan sećanja na hrvatske žrtve koje su stradale u borbi za hrvatsku slobodu i nezavisnost. Dalje, Savet za suočavanje sa prošlošću, koji je osnovala hrvatska vlada 2018. godine, doneo je sramnu odluku da se ustaški pozdrav ipak može koristiti prilikom komemoracija pripadnicima hrvatske vojske koji su umrli i stradali. Konačno, Visoki prekršajni sud u Zagrebu je 2020. godine doneo skandaloznu odluku da ustaški pozdrav u pesmi Tompsona "Bojna Čavoglave" nije više ni prekršaj protiv javnog reda i mira, a kamoli zločin iz mržnje, što je njegova suštinska odrednica.
Premijer Plenković je izašao u javnost da odbrani Tompsona i da ubedi javnost da ono što je videla nije bila promocija ustaštva, već divan koncert. Mislite li da je uspeo u tome i da će država zaista sankcionisati one koji su koristili zabranjene simbole i pozdrave?
- Država nije u mnogim prethodnim slučajevima, pa neće ni ovaj put, sankcionisati ustaški pozdrav "Za dom spremni" ni ustaško slovo U, niti ustaški grb, koji počinje prvim belim poljem, a kamoli srbomrzačke uzvike "Ubij Srbina" i mnoge druge. To je jedan od brojnih dokaza da Hrvatska nije spremna da se suoči sa svojom ustaškom i genocidnom prošlošću, da živi duboko zarobljena u svojoj mračnoj prošlosti i da je u pitanju država koja ne poštuje temeljne vrednosti, tj. antifašizam, vladavinu prava i ljudska i manjinska prava.
Osim srpske javnosti koja je burno reagovala i nekoliko kritičkih izveštaja i komentara regionalnih i svetskih medija, nije bilo oštrih reakcija. Kako tumačite činjenicu da je iz EU stigla možda i zakasnela reakcija, i to tek pošto su mediji tražili njen stav o onome što je promovisano tog dana u Zagrebu?
- U zapadnom delu međunarodne zajednice i dalje dominira lažni narativ da su Srbi glavni krivci za ratove i da su agresori i zločinačka strana, a da su Hrvati, Bošnjaci i Albanci žrtve tobože velikosrpske agresije i da su tobože vodili odbrambene i oslobodilačke ratove. Takođe, Hrvatska je lojalni član EU i NATO. Priznala je, između ostalog, lažnu državu Kosovo, priznala je nepostojeći genocid u Srebrenici, uvela sankcije Rusiji i niz drugih stvari.
Naknadno je stigla najava da će Tompson imati koncert i 4. avgusta u Sinju, gde će Hrvatska slaviti 30-godišnjicu "Oluje". Šta očekujete od toga?
- Ne očekujem ništa drugačije. Ako se održi koncert u Sinju, to će biti samo jedan od mnogih događaja na kojima se veliča ustaštvo i masovno koristi ustaška ikonografija, s jedne strane, i slave progon i stradanje Srba u zločinačkoj akciji "Oluja", s druge strane.
Već duže vreme predlažete da Srbija krene u aktivnu i plansku borbu za istinu o počinjenom genocidu nad srpskim narodom u NDH. Šta konkretno mislite da država treba da uradi u tom smislu?
- Srbija treba da pokrene borbu za međunarodno priznanje genocida nad srpskim narodom u NDH, jer je to pitanje od nacionalnog značaja. Ključni preduslovi da se pokrene borba za međunarodno priznanje genocida nad srpskim narodom u NDH jeste da Skupština Srbije usvoji rezoluciju o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH, da se osnuje memorijalni centar genocida nad Srbima u NDH i da se 10. april proglasi za dan sećanja na genocid nad Srbima u NDH. Glavni razlog jeste činjenica da je osnivanjem NDH 10. aprila 1941. godine započela realizacija dugo pripremanog plana istrebljenja i uništenja srpskog naroda.
Vaš predlog je da se nešto slično uradi u smislu kulture sećanja na stradanje srpskog naroda tokom devedesetih godina prošlog veka?
- Što se tiče devedesetih godina prošlog veka, Srbija treba da osnuje posebnu državnu instituciju memorijalni centar srpskih žrtava na području bivše Jugoslavije. Cilj memorijalnog centra bi bio da putem međunarodnih konferencija, okruglih stolova, tribina, izložbi, konferencija za medije i na druge načine upoznaje međunarodnu naučnu, intelektualnu i političku javnost o masovnom stradanju našeg naroda.
· Reaguj